Skupština Crne Gore suočava se sa izazovima u vezi sa postupkom penzionisanja sudije Ustavnog suda, Dragane Đuranović. Ova situacija je dovela do odlaganja zahteva koji je trebalo da bude upućen Venecijanskoj komisiji. Premijer Milojko Spajić je najavio da će zahtev biti poslat, ali se još uvek očekuje postizanje saglasnosti o formulaciji pitanja koja će biti deo tog zahteva.
Krajem prošle godine, Skupština je donela odluku o prestanku funkcije sudiji Đuranović, što je izazvalo žestoke reakcije opozicije, koja je prethodno blokirala rad parlamenta. Opozicija se vratila u parlament nakon dogovora sa premijerom, koji je uključivao slanje zahteva Venecijanskoj komisiji kako bi se razjasnile pravne okolnosti u vezi sa ovim slučajem.
Advokat Miloš Vukčević, jedan od sastavljača zahteva, istakao je da su postojale nesuglasice sa ministrom pravde Bojanom Božovićem o broju pitanja koja bi trebalo da budu uključena u zahtev. Vukčević smatra da je došlo do kršenja Ustava u „proceduralnom delu“ ovog slučaja. On naglašava da je to ključni deo jer je Ustavni odbor preuzeo nadležnost Ustavnog suda na način koji nije u skladu sa pravnim normama.
Ustavni sud, prema Vukčeviću, smatra da se prestanak rada sudija reguliše Zakonom o radu, dok je Sudski savet imao drugačije mišljenje. Ipak, Vukčević ukazuje da je stav Ustavnog suda taj koji se mora poštovati, a njegova očekivanja su da će Venecijanska komisija utvrditi da je došlo do formalne neustavnosti. Nakon toga, očekuje se da će politički akteri postupiti u skladu sa preporukama komisije.
Ova situacija dodatno komplikuje već napetu političku situaciju u Crnoj Gori, koja se suočava sa brojnim izazovima od promene vlasti 2020. godine. Opozicija i vlast često se nalaze u sukobu oko ključnih pravnih i političkih pitanja, a ovaj slučaj je samo jedan od primera kako pravne odluke mogu uticati na političku dinamiku u zemlji.
Pitanje nezavisnosti pravosuđa i poštovanja Ustava ostaje ključno u ovom kontekstu. Venecijanska komisija, kao telo Saveta Evrope, ima zadatak da pruži stručne savete i preporuke u vezi sa pravnim pitanjima u zemljama članicama. Njeni izveštaji često imaju značajan uticaj na političke odluke i reforme, što čini ovaj zahtev posebno važnim za budućnost pravnog sistema u Crnoj Gori.
U međuvremenu, situacija zahteva pažnju i od strane međunarodne zajednice, koja prati razvoj događaja u Crnoj Gori. Politička stabilnost i pravna sigurnost su od suštinske važnosti za privlačenje stranih investicija i osiguranje ekonomskog rasta. Stoga, kako se situacija razvija, biće od ključnog značaja kako će vlasti reagovati na preporuke Venecijanske komisije, ali i kako će se opozicija postaviti prema tim preporukama.
U zaključku, slučaj Dragane Đuranović i njegov pravni aspekt predstavlja izazov za Crnu Goru u trenutku kada je potrebna stabilnost i jasna pravna regulativa. Uloga Venecijanske komisije biće presudna u razjašnjavanju ovih pitanja, a očekivanja su da će se politički akteri pridržavati preporuka nakon što komisija iznese svoj stav. U međuvremenu, politička scena ostaje napeta, a pravne nesuglasice dodatno komplikuju situaciju.
