Dario Amodei, izvršni direktor AI startapa Antropika, na događaju organizovanom od strane Saveta za spoljne odnose, izneo je ambicioznu prognozu o budućnosti veštačke inteligencije (AI) u programiranju. Prema njegovim rečima, već za godinu dana, AI bi mogao preuzeti pisanje celog softverskog koda, dok bi u narednih tri do šest meseci mogao napisati čak 90% koda. Amodei je naglasio da će, iako će AI preuzeti mnoge zadatke, ljudski programeri i dalje biti potrebni za pružanje dizajnerskih smernica i uslova za rad AI modelima.
Amodei je, kao bivši zaposlenik OpenAI-a, osnovao Antropik 2021. godine, a kompanija je već privukla značajne investicije od velikih tehnoloških kompanija poput Gugla i Amazona. Njegova izjava nije prvi put da alarmira javnost o potencijalnim posledicama koje veštačka inteligencija može imati na radnu snagu i industriju u celini. U intervjuu za Njujork tajms, Amodei je istakao da ljudi još uvek ne prepoznaju punu dubinu uticaja AI-a na njihove živote i ekonomske mogućnosti.
Prema njegovim rečima, u naredne dve godine, društvo će postati svesnije kako rizika, tako i koristi koje AI donosi. Tokom ovog perioda, očekuje se da će se sve više poslova oslanjati na AI, a to će potencijalno dovesti do značajnih promena u načinu na koji se rad obavlja u raznim industrijama.
Osim Amodeija, i drugi stručnjaci su potvrdili slične stavove o sposobnosti AI da zameni ljudske programere. Gari Tan, predsednik startap inkubatora Y Combinator, naveo je da se procenjuje da će 25% startapa iz zimskog ciklusa 2025. godine koristiti AI za generisanje 95% linija koda. Ova informacija ukazuje na to da će sve više preduzeća postati zavisna od veštačke inteligencije za razvoj softverskih rešenja.
U kontekstu uticaja veštačke inteligencije na tržište rada, Kristalina Georgieva, generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), izjavila je da očekuje da će AI uticati na oko 40% globalnih poslova. Ona je naglasila da bi polovina ugroženih poslova mogla imati koristi od integracije AI-a, poboljšavajući produktivnost, dok bi druga polovina mogla biti zamenjena AI aplikacijama. U najekstremnijim slučajevima, neki poslovi bi mogli potpuno nestati, što stvara dodatnu zabrinutost u vezi sa budućnošću zapošljavanja.
Ove tvrdnje i predviđanja o budućnosti AI-a podstiču važne diskusije o etici i odgovornosti u razvoju tehnologije. Kako se AI sve više koristi u različitim industrijama, važno je razmotriti kako se osigurati da razvoj i implementacija ovih tehnologija budu usmereni ka dobrobiti društva. To uključuje razmatranje obrazovanja i obuke radnika kako bi se prilagodili novim zahtevima tržišta rada.
Osim toga, potrebna je i aktivna diskusija o regulativama koje bi mogle da prate razvoj AI tehnologija. Kako bi se minimizirali negativni efekti na radnu snagu, važno je da zakonodavci, stručnjaci i akademska zajednica zajedno rade na pravilima koja će omogućiti odgovornu upotrebu veštačke inteligencije.
U zaključku, kako se tehnologija razvija, tako i naši odnosi prema radu i obrazovanju moraju evoluirati. Veštačka inteligencija ima potencijal da transformiše način na koji radimo, ali je ključno da se ti procesi odvijaju na način koji poštuje radnike i osigurava pravednu budućnost za sve. Amodeijeve izjave su podstakle važne razgovore o ovim temama, a društvo se suočava s izazovima i prilikama koje donosi era veštačke inteligencije.
