Proleće 2025. godine donelo je iznenađenje za voćare u Srbiji. Neobične vremenske prilike, koje uključuju prolećni sneg i zimske temperature, ozbiljno ugrožavaju rod voća. Kajsije su već pretrpele štetu, a stručnjaci savetuju korišćenje zaštitnih sredstava. Međutim, pčelari upozoravaju da treba biti oprezan kako bi se očuvale pčele, koje su takođe pogođene ovim nepredvidivim vremenskim uslovima.
Voćari iz Milutovca strahuju zbog najava mrazeva i snega, koji bi mogli uništiti rascvetale šljive. Milorad Pantić, voćar iz ovog sela, kaže da već preduzimaju mere kao što je prskanje voćaka kako bi zaštitili plodove od monilije. Njegova nada je da će preživeti predstojeću nedelju i da će plodovi stenleja opstati.
U isto vreme, pčele, koje su ključni oprašivači u prolećnoj sezoni, suočavaju se sa ozbiljnim problemima. Miloš Pekić, predsednik društva pčelara „Matica“ iz Požege, ističe da su pčele tokom zimovanja izgubile veliki deo svojih društava zbog hladnog vremena i kiše. On napominje da su pčele sada ljute i da osećaju prirodu, ali ne mogu da uzmu sve što im je potrebno za njihov razvoj. Prema njegovim rečima, procenjuje se da je između 50% i 60% pčelinjih društava izgubljeno.
Zbog ovih problema, stručnjaci preporučuju korišćenje preparata koji su bezbedni za pčele, ali i efikasni u zaštiti voćnih kultura od niskih temperatura. Momir Nedić, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo iz PSSS Kruševac, preporučuje upotrebu preparata na bazi aminokiselina i mikroelemenata koji mogu pomoći oporavku plodova nakon mraza. Takođe, Sandra Miletaković, savetodavac za zaštitu bilja, predlaže tretman preparatima na bazi bakra za suzbijanje bakteriozne plamenjače jabučastog voća.
Voćari se uglavnom pridržavaju integralnog koncepta zaštite, koji predstavlja prelaz između konvencionalnog i organskog pristupa. Ipak, prolećni mraz je već pogodio kajsije, a verovatno će uticati i na breskve, višnje, trešnje, šljive i maline. Najveći izazov sa kojim se voćari suočavaju jeste kako opstati na tržištu.
Dr. Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku ukazuje na probleme vezane za marketing i konkurenciju iz drugih zemalja. On navodi da su zbog grešaka u marketingu i izostanka adekvatne promocije, konkurentske zemlje preuzele tržišne pozicije koje pripadaju srpskim proizvođačima. Ova situacija dodatno pogoršava položaj voćara u zemlji.
Osim vremenskih neprilika, srpska organska malina suočava se i sa povećanim američkim carinama, što dodatno otežava izvoz. Ipak, njena najveća prednost je to što je deficitarno voće na svetskom tržištu, što može pomoći u očuvanju njenog značaja i vrednosti.
U svetlu svih ovih izazova, stručnjaci preporučuju voćarima da se fokusiraju na inovacije i održive prakse kako bi se prilagodili promenljivim uslovima. Korišćenje savremenih tehnologija i pristupa može pomoći u smanjenju štete i povećanju otpornosti voćnjaka na klimatske promene. U isto vreme, važno je da se očuva i zaštiti pčelinji fond, jer su pčele neophodne za oprašivanje i održavanje ekosistema.
S obzirom na trenutne izazove, voćari i pčelari u Srbiji moraju raditi zajedno kako bi pronašli rešenja koja će omogućiti opstanak i prosperitet u budućnosti. Samo zajedničkim naporima i primenom savremenih praksi može se osigurati održivost voćarstva i pčelarstva u Srbiji.
