Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, najavio je u ponedeljak da će njegova administracija uskoro uvesti carinu od 25 odsto na sve automobile koji nisu proizvedeni u SAD-u. Ova odluka dolazi kao deo šireg paketa trgovinskih mera koje Tramp planira da sprovodi, a koje će uključivati i carine na farmaceutske proizvode u budućnosti.
Tokom izjave, Tramp je naglasio da će automobili koji se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama biti oslobođeni od ovih carina. „Ali ako proizvodite svoj automobil u SAD, nema carine,“ rekao je Tramp, prenosi Rojters. Ove mere imaju za cilj da podstaknu domaću proizvodnju i zaštite američku industriju od stranih konkurenata.
Tramp je takođe ukazao na to da će carine na automobile biti trajne. On je istakao da Ilon Mask, vlasnik kompanije Tesla, nikada nije tražio bilo kakvu pomoć ili uslugu od vlade u vezi sa carinama. „Carine mogu biti neutralne za Teslu,“ dodao je Tramp, implicirajući da bi domaći proizvođači, poput Tesle, mogli imati koristi od ovih mera.
Ova najava dolazi u trenutku kada Trampova administracija nastoji da unapredi trgovinske odnose sa drugim zemljama i da smanji trgovinski deficit. U okviru ovog plana, Tramp je najavio da će uskoro objaviti dodatne carine koje će se odnositi na veliki broj zemalja, a koje će stupiti na snagu 2. aprila.
Tramp je takođe govorio o mogućim carinama na farmaceutske proizvode, naglašavajući da će se te mere uvesti u ne tako dalekoj budućnosti. Ova strategija je deo njegove šire vizije o unapređenju američke ekonomije kroz zaštitu domaće proizvodnje i radnih mesta.
U poslednje vreme, trgovinske mere Trampove administracije izazvale su brojne reakcije kako unutar SAD-a, tako i na međunarodnom nivou. Kritičari navode da bi ove carine mogle dovesti do povećanja cena automobila za potrošače i negativno uticati na ekonomiju, dok drugi smatraju da je to neophodan korak za zaštitu američkih radnika i industrije.
Pored automobilske industrije, Trampova administracija se suočava sa izazovima u vezi sa trgovinskim odnosima sa zemljama kao što su Kina, Evropska unija i Kanada. Ove zemlje su već izrazile zabrinutost zbog mogućih posledica Trampovih trgovinskih mera, a neki analitičari smatraju da bi to moglo dovesti do trgovinskog rata.
Zalažući se za politiku „Amerika na prvom mestu“, Tramp je jasno stavio do znanja da je njegov cilj da ojača američku ekonomiju kroz smanjenje uvoza i povećanje domaće proizvodnje. Njegovi pristupi, međutim, izazivaju podeljena mišljenja među ekonomistima, s obzirom na to da bi povećane carine mogle dovesti do rasta cena za potrošače, što bi moglo smanjiti potražnju za automobilima.
Trampova najava o carinama na automobile dolazi u vreme kada se američko tržište automobila suočava s raznim izazovima, uključujući promene u tehnologiji, prelazak na električne automobile i smanjenje potražnje za tradicionalnim vozilima. Proizvođači automobila se trude da prilagode svoje poslovanje ovim promenama, a Trampove mere će sigurno imati uticaja na njihovu strategiju.
U zaključku, uvođenje carina na automobile je samo jedan od koraka koje Tramp preduzima u okviru svoje trgovinske politike. Ove mere bi mogle doneti kratkoročne koristi za domaće proizvođače, ali dugoročne posledice na ekonomiju i potrošače ostaju neizvesne. U svetlu ovih događaja, pažnja će biti usmerena na reakcije međunarodnih partnera i na to kako će se tržište automobila razvijati u budućnosti.
