Zamenica šefa delegacije EU u Srbiji, Plamena Halačeva, istakla je na konferenciji „Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije“ da upotreba vodonika donosi brojne ekološke i ekonomske koristi. Razvoj lanca vrednosti vodonika od proizvodnje do upotrebe mogao bi stvoriti oko milion radnih mesta širom Evropske unije, što dodatno naglašava njegov značaj u procesu energetske tranzicije.
Halačeva je naglasila da zeleni vodonik može smanjiti energetsku zavisnost, povećavajući otpornost na globalne energetske krize. U tom kontekstu, osnovan je inovativni finansijski instrument, Banka vodonika, koja će omogućiti lakši pristup kapitalu za projekte vezane za vodonik širom Evrope. Ovaj mehanizam je ključan za ostvarenje ambicija EU u vezi sa razvojem vodonika kao održivog energetskog resursa.
Kako bi se postigla klimatska neutralnost do 2050. godine, EU se suočava s izazovima globalne potrošnje energije koja se oslanja na fosilna goriva. Halačeva je naglasila da je razvoj otporne i održive energetske infrastrukture, u kojoj zeleni vodonik igra ključnu ulogu, suštinski važan za postizanje ovog cilja. U tom smislu, EU se posvećuje razvoju strategije koja će omogućiti bržu primenu tehnologija obnovljivih vodonika i stvaranje konkurentnog tržišta.
Strategija EU podrazumeva ulaganja u istraživanje i razvoj novih tehnologija, kao i izgradnju infrastrukture potrebne za skladištenje, distribuciju i upotrebu vodonika. Halačeva je naglasila potrebu za zajedničkim standardima za bezbednost i kvalitet vodonika, što je ključno za njegovu široku upotrebu.
Osim toga, Halačeva je ukazala na to da je nedavnim izmenama zakona o energetici u Srbiji vodonik uveden kao izvor energije. Evropska unija je spremna da pruži tehničku pomoć Ministarstvu rudarstva i energetike kako bi se pripremili akcioni planovi i procenila izvodljivost ulaganja u vodonične projekte u Srbiji. Takođe, EU planira da podrži proizvodnju energije u Srbiji putem grantova.
Konferencija „Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije“ okupila je predstavnike Vlade Srbije, stručnjake, industrijske lidere i inovativne kompanije kako bi razgovarali o budućnosti vodoničnih projekata kao održivih rešenja za dekarbonizaciju i energetsku sigurnost. Tokom konferencije raspravljalo se o planiranim i realizovanim vodoničnim projektima u Srbiji i regionu, kao i o mogućnostima koje vodonik pruža u integraciji obnovljivih izvora energije.
Glavne teme konferencije obuhvatale su finansiranje i investicije u vodoničnu ekonomiju, kao i praktična iskustva iz realizovanih projekata. Organizatori konferencije, Klaster za realizaciju projekata vodonika i portal Energija Balkana, uz podršku relevantnih institucija, nastoje da ubrzaju razvoj vodonične ekonomije u Srbiji i regionu.
Klaster je formiran kao ključna platforma koja okuplja naučne institucije, industrijske lidere i finansijski sektor kako bi se stvorili uslovi za široku primenu vodoničnih tehnologija. Kroz strateška partnerstva, Klaster postavlja temelje za regulatorni, tehnički i tržišni okvir koji će omogućiti dalji razvoj vodonične ekonomije.
U zaključku, Halačeva je naglasila da su inicijative vezane za vodonik od suštinskog značaja za budućnost energetskog sektora, te da će saradnja između EU i Srbije biti ključna za postizanje tih ambicija.
