Stojanka Stevanović, najstarija stanovnica Levča, preminula je u svojoj 105. godini u selu Oparić, samo nekoliko dana pred svoj rođendan. Rođena u Belušiću 21. novembra 1919. godine, Stojanka je bila poznata po svojoj vitalnosti i radnoj etici. Radila je sve do svoje 98. godine, a do 101. je bila u mogućnosti da samostalno hoda. Iako je u poslednjih 14 godina imala problema sa vidom zbog katarakte, Stojanka je i dalje bila aktivna i druželjubiva.

Prošle godine, povodom Stojankinog rođendana, njen unuk Ljubiša organizovao je proslavu koja je baki Stojanki izmamila osmeh na lice. Iako je zbog problema sa vidom bila ograničena u svojim aktivnostima, Stojanka je bila srećna što je okružena svojim potomcima koji je redovno posećuju.

Stojankina porodica je veoma velika, sa mnogo potomaka koji su je redovno obilazili. Sa svojim sinom Radoslavom i snahom Zoricom, Stojanka je imala unuka Ljubišu i unuku Milku. Ljubiša sa svojom suprugom Slađanom ima dve ćerke, Sofiju i Hristinu. Sofija živi u Rekovcu, dok Hristina živi u Čikagu. Stojanka je bila ponosna na svoje sedmoro praunuka, a posebno na svog prvog čukununuka Filipa, koji ima 13 godina.

Stojanka Stevanović bila je simbol dugovečnosti i vitalnosti u svojoj zajednici. Njeni saveti i mudrosti će zauvek ostati u sećanju svoj porodici i prijateljima. Njena smrt je duboko potresla njenu porodicu i zajednicu u kojoj je živela, ali će njen duh i sećanja nastaviti da žive kroz generacije koje su je poznavale.

Stojanka Stevanović će biti sahranjena u svom rodnom selu Opariću, gde će biti odata počast njenom dugom i ispunjenom životu. Njena porodica je zahvalna na svim lepim trenucima koje su proveli sa njom i obećavaju da će nastaviti da neguju sećanje na nju i njeno nasleđe.

Stojanka Stevanović će zauvek ostati u sećanju kao voljena baka, majka, prabaka i čukunuka. Njen primer hrabrosti, snage i ljubavi će inspirisati sve koji su je poznavali i voleli. Neka joj je večna slava i hvala za sve što je učinila za svoju porodicu i zajednicu.