Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali objavio je danas da je učešće javnog duga Srbije u bruto domaćem proizvodu (BDP) 44,3%. Ovaj procenat je znatno ispod proseka Evropske unije, koji iznosi 81,6% BDP-a, prema poslednjim podacima. Mali je istakao da su mnoge razvijenije ekonomije, poput Italije, Francuske i Nemačke, prezadužene, sa dugovima koji se kreću od 62,4% do 136,3% BDP-a.
Mali je na svom Instagram nalogu objasnio da je ključno posmatrati odnos javnog duga prema BDP-u, umesto fokusirati se samo na apsolutni iznos duga, što često radi opozicija. Ovaj odnos je važan za razumevanje održivosti javnih finansija, jer pokazuje koliko je dug u odnosu na kapacitet zemlje da ga servisira. U tom smislu, visok javni dug u odnosu na BDP može ukazivati na potencijalne probleme u otplati, dok nominalno visok dug s niskim udelom u BDP-u može biti održiv.
Mali je naglasio da je indikator dug/BDP bitan jer omogućava međunarodnu uporedivost među zemljama različite veličine i predstavlja osnovu za fiskalna pravila i kriterijume, poput onih iz Mastrihta. Takođe, ovaj indikator može pomoći u proceni solventnosti i rizika, jer visok dug može signalizirati probleme, dok nizak udeo duga u BDP-u može značiti veći manevarski prostor za novo zaduživanje.
Osim toga, Mali je istakao da odnos dug/BDP osvetljava dinamiku fiskalne politike, omogućavajući analizu uticaja kamata, primarnog salda, rasta i inflacije na dug. Zemlje sa nižim udelom duga u BDP-u imaju više fiskalnog manevarskog prostora u kriznim situacijama, što je značajno za planiranje i upravljanje ekonomijom.
Prema njegovim rečima, ovaj pokazatelj je jednostavniji za komunikaciju prema javnosti i investitorima, jer jasno prikazuje koliko je zaduženost države proporcionalna njenoj ekonomskoj snazi. Mali je naglasio da Srbija nije prezadužena zemlja i da je javni dug pod kontrolom, uz odgovorno upravljanje.
Takođe je dodao da je najbolja potvrda stabilnosti i održivosti javnih finansija investicioni kreditni rejting koji je Srbija dobila po prvi put u istoriji. Ovaj rejting omogućava zemlji lakše pristupanje međunarodnim tržištima kapitala i povoljnije uslove zaduživanja.
U zaključku, Siniša Mali je poručio da Srbija nastavlja da radi na razvoju i izgradnji zemlje, a istovremeno vodi računa o svakom dinaru. Njegov stav je jasan: vreme je da se stane na put netačnim komentarima o prezaduženosti, koji često nemaju osnova u realnosti. Ova izjava dolazi u trenutku kada je ekonomija Srbije u procesu oporavka nakon izazova izazvanih globalnim ekonomskim promenama.
Ova situacija je važna za sve građane Srbije, jer pokazuje napore vlade da održi stabilnost i rast ekonomije, uprkos izazovima koji se javljaju na globalnom nivou. Uz sve to, Mali je istakao da je transparentnost i odgovornost u upravljanju javnim finansijama ključna za izgradnju poverenja među građanima i investitorima.
U svetlu svega navedenog, jasno je da Srbija ima potencijal da nastavi sa razvojem i jačanjem svoje ekonomske pozicije, sve dok se javne finansije pravilno upravljaju i prate odgovarajuće strategije.
