Evropska unija je postavila litijum kao ključni element svoje ekonomske strategije za 21. vek, prepoznajući ga kao vitalnu sirovinu za očuvanje konkurentnosti i ostvarenje ciljeva zelene tranzicije. U okviru ove strategije, EU je odabrala 47 strateških projekata koje će podržati, među kojima se najviše njih odnosi upravo na litijum.
S obzirom na globalno povećanje potražnje za električnim vozilima i obnovljivim izvorima energije, litijum je postao neophodan za proizvodnju baterija. Ova sirovina se koristi u industriji u različitim aplikacijama, a posebno u proizvodnji litijum-jonskih baterija koje napajaju električne automobile, mobilne telefone i druge elektronske uređaje. Kako bi se osigurala stabilna snabdevenost ovim resursom, EU je odlučila da investira u razvoj novih rudnika i rafinerija širom kontinenta.
U zemljama kao što su Francuska, Nemačka, Finska i Portugal, aktivno se razvijaju novi rudnici litijuma. Ove aktivnosti su deo šireg plana da se stvore lokalni lanci snabdevanja koji će smanjiti zavisnost od uvoza sirovina iz drugih delova sveta, kao što su Australija i Čile, koji trenutno dominiraju na tržištu litijuma. Pored toga, EU se fokusira na smanjenje ekološkog otiska ovih procesa, što uključuje korišćenje održivih praksi u eksploataciji i preradi litijuma.
Državne i privatne investicije takođe igraju ključnu ulogu u ubrzanju izgradnje gigafabrika za baterije. Ove fabrike će omogućiti masovnu proizvodnju baterija potrebnih za električne automobile, čime će se dodatno podstaći zelena tranzicija. Na primer, kompanije kao što su Tesla i Volkswagen već su najavile velike investicije u Evropi, s ciljem da povećaju kapacitet proizvodnje baterija i smanje svoje troškove.
Osim toga, EU planira da uspostavi regulative koje će osigurati odgovorno korišćenje litijuma i drugih kritičnih sirovina. To uključuje standarde za reciklažu baterija i poticanje istraživanja alternativnih materijala koji bi mogli zameniti litijum u budućnosti. Ove inicijative su deo šireg plana da se postigne održiv razvoj i smanji uticaj na životnu sredinu.
U okviru ovog plana, EU takođe istražuje mogućnosti saradnje sa zemljama koje su bogate litijumom kako bi osigurala stabilne izvore snabdevanja. Ova saradnja može uključivati zajedničke projekte istraživanja i razvoja, kao i povoljne trgovinske aranžmane. Cilj je stvoriti globalnu mrežu snabdevanja koja će biti otpornija na ekonomske i političke turbulencije.
U svetlu ovih promena, važno je napomenuti da EU takođe teži da unapredi obrazovanje i obuku radne snage kako bi se pripremila za nove industrijske izazove. Ulaganje u obrazovanje i obuku u oblasti tehnologije i inženjerstva biće ključno za opstanak i rast evropske ekonomije u narednim decenijama.
Kako se svet suočava sa klimatskim promenama, prelazak na održive izvore energije postaje sve hitniji. Litijum, kao ključna sirovina za baterije, igra centralnu ulogu u toj tranziciji. EU prepoznaje ovu potrebu i aktivno radi na stvaranju infrastrukturnih i industrijskih kapaciteta koji će omogućiti održivi razvoj i očuvanje životne sredine.
Sve u svemu, strategija EU usmerena na kritične sirovine, posebno litijum, predstavlja značajan korak ka ostvarenju ekološki održivijeg i tehnološki naprednijeg društva. Razvoj lokalnih resursa, zajedno sa inovacijama u proizvodnji i reciklaži, može doneti brojne ekonomske i ekološke koristi za Evropu, čime se povećava njena globalna konkurentnost i doprinosi borbi protiv klimatskih promena.
