Na vanrednoj Skupštini Podgorice, održanoj nedavno, većina parlamentaraca izglasala je program podizanja spomen-obeležja Dušku Jovanoviću, ubijenom novinaru i glavnom uredniku lista „Dan“, kao i poslaniku Socijalističke narodne partije. Ova odluka izazvala je različite reakcije među članovima Skupštine, posebno u opoziciji, gde su odbornici DPS-a, Evropskog saveza, GP URA i SEP napustili sednicu pre glasanja. Odbornici pokreta Preokret takođe nisu podržali ovu inicijativu, dok je parlamentarna većina na državnom nivou izrazila podršku podizanju spomenika.
Predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, pozdravio je ovu odluku, ističući da je ona važna poruka da nikada neće biti zaboravljeni oni koji su dali život u borbi za istinu. Milatović je naglasio da je Duško Jovanović simbol novinarske profesije i slobodne reči u Crnoj Gori, te da je svoju borbu za bolju i pravedniju državu platio životom. Ova izjava predsednika ukazuje na značaj koji Jovanović ima za društvo i njegovu ulogu u promovisanja slobode medija.
Šef kluba odborničkog kluba „Za budućnost Podgorice“, Vladimir Bulatović, ukazao je na to da Crna Gora još nije na adekvatan način odužila Dušku Jovanoviću. On je istakao da institucije koje su bile zadužene za razjašnjavanje Jovanovićeve smrti nisu ispunile svoj zadatak, a da su bivše vlasti razrušile sistem koji bi trebao da pruži odgovore. Bulatović je naglasio da društvo ne može napredovati dok su Jovanovićevi ubice na slobodi, dodajući da je dužnost svih da njegovo ime ostane simbol časti i dostojanstva.
Planirano je da pored Jovanovića, spomen-obeležje u Podgorici dobiju i narodni mudrac Sula Radov Radulović i književnik Borislav Pekić. Ova odluka dodatno ukazuje na želju vlasti da odaju počast značajnim ličnostima crnogorske kulture i novinarstva, ali i da se suoče sa nasleđem koje je ostavljeno nakon Jovanovićeve smrti.
Duško Jovanović je bio poznat po svom hrabrom novinarstvu i zalaganju za istinu. Njegovo ubistvo 2004. godine šokiralo je javnost i postavilo pitanje sigurnosti novinara u Crnoj Gori. Mnogi smatraju da je njegovo ubistvo deo šireg problema u društvu, gde su novinari često izloženi pretnjama i nasilju. Odluka o podizanju spomenika može se posmatrati kao korak ka obeležavanju borbe za slobodu medija i ljudska prava.
U poslednjim godinama, Crna Gora se suočava sa brojnim izazovima u pogledu slobode medija i zaštite novinara. Prema izveštajima raznih organizacija, stanje slobode medija u zemlji se nije značajno poboljšalo, a novinari i dalje trpe pritiske, pretnje i nasilje. U tom kontekstu, podizanje spomenika Dušku Jovanoviću može poslužiti kao simbol otpora protiv tih praksi i podsećanje na važnost slobode izražavanja.
Ova situacija takođe otvara pitanja o odgovornosti institucija i vlasti u obezbeđivanju sigurnosti novinara. U društvu gde je sloboda medija ugrožena, potrebno je raditi na jačanju pravnog okvira i zaštiti novinara kako bi se sprečila slična ubistva u budućnosti. U tom smislu, podizanje spomenika može poslužiti kao podsticaj za društvo da se bori protiv nepravde i da se zauzme za prava novinara.
U zaključku, odluka o podizanju spomenika Dušku Jovanoviću je važan korak u priznavanju njegovog doprinosa novinarstvu i borbi za istinu. Iako je ovo simboličan gest, on takođe predstavlja priliku za društvo da se osvrne na svoje vrednosti i težnje prema pravdi, slobodi i istini.
