Prema najnovijem istraživanju Eurofounda, čak 45 odsto građana Hrvatske suočava se sa ozbiljnim teškoćama u podmirivanju osnovnih životnih troškova. Ovaj podatak svrstava Hrvatsku među zemlje Evropske unije sa najtežom finansijskom situacijom za svoje stanovništvo. To znači da gotovo polovina građana ima problema sa preživljavanjem u trenutnim ekonomskim uslovima, što je alarmantno i zahteva hitnu reakciju vlasti i relevantnih institucija.
U poređenju sa Hrvatskom, jedina zemlja koja se nalazi u još goroj situaciji su Grčka, gde čak 55 odsto ispitanika izražava iste teškoće. Ove brojke ukazuju na širi problem u regionu, gde su ekonomski faktori poput inflacije, visokih cena osnovnih životnih namirnica i energenata značajno uticali na životni standard građana.
Osim Hrvatske i Grčke, među zemljama u kojima veliki deo stanovništva oseća snažan finansijski pritisak su i Litvanija i Estonija, gde je taj procenat 41 odsto. Mađarska i Kipar beleže 40 odsto građana koji se bore sa sličnim izazovima. Prosek Evropske unije u ovom kontekstu iznosi 32 odsto, što znači da se Hrvatska nalazi znatno iznad proseka kada su u pitanju finansijski problemi građana.
Ovi podaci postavljaju ozbiljna pitanja o socio-ekonomskoj stabilnosti Hrvatske i o tome kako vlasti planiraju da reše ovu krizu. U trenutnim uslovima, mnogi građani se suočavaju sa problemima poput nemogućnosti da priušte osnovne životne troškove, što može dovesti do povećanja siromaštva i socijalne isključenosti.
Ekonomski analitičari upozoravaju da bi ovakva situacija mogla imati dugoročne posledice po društvo, uključujući povećanje kriminala, mentalne probleme među stanovništvom, kao i smanjenje kvaliteta života. Da bi se to sprečilo, potrebno je doneti hitne i efikasne mere koje će se fokusirati na povećanje životnog standarda, smanjenje troškova života i podršku najugroženijim grupama.
Vlasti bi trebale razmisliti o sprovođenju programa socijalne pomoći, povećanju minimalne plate, kao i regulisanju cena osnovnih namirnica i energenata. Takođe, bilo bi korisno uložiti u obrazovanje i profesionalnu obuku kako bi se građanima omogućilo lakše zapošljavanje i povećanje prihoda.
U ovom trenutku, važno je da se fokusiramo na dugoročne strategije koje će omogućiti održiv ekonomski rast i stabilnost. Kratkoročna rešenja poput subvencija ili jednokratnih pomoći neće biti dovoljna da reše sistemske probleme koji su doveli do trenutne situacije.
Zdravstvo, obrazovanje i socijalna zaštita su sektori koji zahtevaju hitnu reformu kako bi se obezbedila bolja budućnost za sve građane. S obzirom na to da se Hrvatska suočava sa izazovima koji su posledica globalnih ekonomskih kretanja, važno je da se vlasti angažuju na međunarodnom nivou kako bi dobile podršku i resurse potrebne za prevazilaženje trenutne krize.
U zaključku, istraživanje Eurofounda jasno ukazuje na urgentnu potrebu za akcijom, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou. Građani Hrvatske zaslužuju bolju ekonomsku budućnost, a vlasti su odgovorne za pružanje adekvatne podrške i resursa potrebnih za poboljšanje životnih uslova. Bez hitnog delovanja, situacija bi mogla da se pogorša, sa ozbiljnim posledicama po ceo društveni sistem.
