U Srbiji je na početku 2024. godine zabeleženo da su pravna lica, preduzetnici i građani ukupno dugovali 3.796 milijardi dinara na ime kredita, što predstavlja povećanje od 11,2% u odnosu na januar prethodne godine. Prema podacima Kreditnog izveštaja Udruženja banaka Srbije, ukupni dug stanovništva prema bankama iznosio je 1.628 milijardi dinara, što je povećanje od 8,9% u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Od ukupnog duga stanovništva, najveći deo otpada na gotovinske kredite, koji iznose 782,60 milijardi dinara. Slede ih stambeni krediti i krediti za adaptaciju, koji na kraju januara iznose 697,49 milijardi dinara. Poljoprivredne pozajmice su na trećem mestu, sa 90,981 milijardi dinara, dok potrošački zajmovi dostižu 20,64 milijarde dinara.
Kada je reč o kašnjenju u otplati dugova, ukupno učešće privrede i građana u dugu po osnovu bankarskih kredita iznosi 2,5%. Najveće kašnjenje zabeleženo je kod preduzetnika, koji su imali docnju od 4,8%, dok su pravna lica imala 2,7% kašnjenja. Stanovništvo je najmanje kasnilo u otplati, sa udelom docnje od 2,1%.
U skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je nedavno usvojen, banke su obavezne da svojim klijentima ponude određene olakšice u slučaju problema sa otplatom dugovanja. Ove olakšice uključuju refinansiranje duga, promene ugovornih uslova, produženje rokova otplate, kao i mogućnost odlaganja plaćanja glavnice ili kamata.
Banke imaju mogućnost da smanje kamatne stope, ponude moratorijum na otplatu ili promene valute u kojoj je dug izražen. Moratorijum podrazumeva privremeno obustavljanje otplate, tokom kojeg banka ne obračunava zateznu kamatu na neizmirena potraživanja.
U slučaju stambenih kredita obezbeđenih hipotekama, banke su obavezne da korisnicima ponude opcije kao što su prodaja nekretnine kako bi se izmirili dugovi ili prenos prava svojine na nekretnini u slučaju kašnjenja u otplati. Banke su obavezne da obezbede da korisnici imaju dovoljno vremena za prodaju nekretnine ili prenos prava svojine.
Važno je napomenuti da se ove mere ne primenjuju na korisnike koji su već koristili olakšice, a zatim ponovo zapali u docnju, kao ni na one koji ne odgovore na ponude banaka u predviđenom roku.
Ukoliko banka odluči da raskine ugovor zbog neispunjenja obaveza, ne može naplatiti dug sa računa korisnika bez njegovog odobrenja, čime se dodatno štite prava dužnika.
Ovaj zakon ima za cilj da zaštiti korisnike finansijskih usluga i omogući im da lakše prebrode finansijske poteškoće, što je posebno važno u trenutku kada su mnogi građani suočeni sa ekonomskim izazovima. Usvajanjem ovih mera, očekuje se da će se smanjiti broj neizmirenih dugova i olakšati teret građanima koji se suočavaju sa problemima u otplati svojih obaveza.
U svetlu ovih informacija, građani Srbije treba da budu svesni svojih prava i mogućnosti koje im zakon pruža, kao i da se obrate bankama za pomoć u slučaju finansijskih poteškoća. Ujedno, važno je da se odgovorno upravlja svojim finansijama kako bi se izbegli budući problemi sa zaduživanjem.
