Svaki četvrti zaposleni u Nemačkoj povremeno radi od kuće, prema izveštaju Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena. Ova informacija potvrđuje trend koji je postao sve prisutniji u poslednje vreme, što se može videti u porastu procenta zaposlenih koji koriste opciju rada na daljinu. U februaru je procenat radnika koji rade od kuće iznosio 24,5%, što predstavlja blagi rast u odnosu na 23,4% iz avgusta prethodne godine.
Rad od kuće je postao opšteprihvaćen fenomen, a istraživači ističu da se pojedinačne inicijative kompanija da vrate zaposlene u kancelarije ne odražavaju na globalnim statistikama. Žan-Viktor Alipur, istraživač minhenskog instituta, napominje kako su promene u načinu rada postale standard, a ne izuzetak. U poslednje vreme, mnoge kompanije su se prilagodile novim uslovima rada, omogućavajući svojim zaposlenima veću fleksibilnost.
Tokom pandemije COVID-19, rad od kuće je postao neizbežan za mnoge sektore, a mnogi radnici su shvatili prednosti ovog načina rada, uključujući uštedu vremena na putovanju i bolje uslove za balans između privatnog i poslovnog života. Kako su se vremenom stvorili novi modeli rada, tako su se i kompanije morale prilagoditi tim promenama kako bi zadržale svoje zaposlene zadovoljni.
Prema podacima IFO-a, u poslednjih nekoliko meseci, trend rasta zaposlenih koji rade od kuće je postao stabilan. Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti i u budućnosti, jer mnoge kompanije prepoznaju koristi koje rad na daljinu donosi, ne samo u smislu produktivnosti, već i u pogledu zadovoljstva zaposlenih.
S obzirom na to da se rad od kuće smatra normom, kompanije će morati da preispitaju svoje strategije i politike kako bi se prilagodile novim uslovima. To može uključivati veće ulaganje u tehnologiju koja omogućava efikasnu komunikaciju i saradnju među zaposlenima, kao i pružanje dodatnih resursa za podršku mentalnom zdravlju radnika.
S obzirom na trenutne ekonomske uslove, rad od kuće može biti i način za kompanije da smanje troškove. Smanjenje potreba za prostorom u kancelarijama može značiti manje troškove zakupa i održavanja, što može biti od ključne važnosti u vremenima ekonomske neizvesnosti.
U međuvremenu, istraživanja pokazuju da radnici koji imaju mogućnost da rade od kuće često prijavljuju veću produktivnost i zadovoljstvo poslom. Ovaj trend bi mogao da dovede do promene u načinu na koji se posmatra radna okruženja i struktura zaposlenosti u budućnosti.
Dok se mnoge kompanije bore s pitanjima vezanim za povratak zaposlenih u kancelarije, istraživanja poput ovog IFO-a mogu pomoći u oblikovanju budućih politika rada. U svetu koji se brzo menja, kompanije koje uspeju da se adaptiraju i pruže svojim zaposlenima fleksibilnost i podršku će verovatno imati konkurentsku prednost na tržištu.
U zaključku, rad od kuće postaje sve više standardni deo radnog života u Nemačkoj. Sa blagim rastom broja zaposlenih koji koriste ovu opciju, jasno je da se svet rada menja, a kompanije će morati da se prilagode tim promenama kako bi ostale relevantne i privlačne za nove talente. Rad od kuće ne samo da donosi koristi zaposlenima, već može i unaprediti efikasnost i profitabilnost kompanija u celini.
