Svaka treća žena u Evropskoj uniji postala je žrtva fizičkog ili seksualnog nasilja u proteklih godinu dana, prema izveštaju koji je objavila Evropska komisija, uoči Dana žena. Ovaj zabrinjavajući podatak osvetljava spor napredak ka rodnoj ravnopravnosti, posebno u svetlu činjenice da žene i dalje provode 60% svog vremena obavljajući kućne poslove.
Na ovaj problem ukazuje i novi program Evropske komisije pod nazivom „Putokaz“, koji se fokusira na borbu protiv rodno zasnovanog nasilja, povoljnije uslove za ženske plate, političko učešće žena, kao i poboljšanje zdravstvene zaštite za žene. Evropska komesarka za humanitarnu pomoć, Hađa Lahbib, naglasila je da rodna ravnopravnost ne bi trebala biti predmet rasprave, već nešto što bi trebalo da bude prirodno, kao vazduh koji udišemo.
Statistika iz Slovenije pokazuje da je svaka druga žena i devojčica starija od 15 godina doživela neki oblik nasilja. U cilju borbe protiv ovog problema, Slovenija je usvojila akcioni plan koji će obezbediti veće finansiranje i jačanje programa socijalne zaštite i drugih programa pomoći, kako bi se sprečilo nasilje u porodici i nad ženama. Zemlja takođe razmatra strože kazne za ubistva koja se dešavaju u okviru porodice.
U Bugarskoj, prema podacima Eurostata iz 2024. godine, samo 6% žena iskusilo je nepartnersko nasilje, što je najniže u EU. Međutim, Ministarstvo unutrašnjih poslova Bugarske je iznelo podatke o porastu slučajeva nasilja u porodici i povećanju broja izdatih zaštitnih naloga.
Ministarka za ravnopravnost Poljske, Katažina Kotula, često se oglašava o nasilju nad ženama, naglašavajući ozbiljnost ovog problema i potrebu za sistemskim promenama. Čak pet zemalja članica EU, uključujući Bugarsku, Češku, Mađarsku, Litvaniju i Slovačku, još uvek nije ratifikovalo Istanbulsku konvenciju, koja se bavi pitanjima nasilja nad ženama.
Evropski institut za rodnu ravnopravnost (EIGE) upozorio je na zabrinjavajuće nivoe tolerancije prema nasilju nad ženama. Prema istraživanju, 17% ispitanika veruje da su izveštaji o seksualnom zlostavljanju ili silovanju često preuveličani. Oko 46% muškaraca i 26% žena smatra da je finansijska kontrola u partnerskim odnosima prihvatljiva, dok 27% muškaraca i 15% žena misli da je seksualno uznemiravanje na radnom mestu prihvatljivo.
Pored toga, UN upozorava da je političko protivljenje rodnoj ravnopravnosti u porastu. U četvrtini zemalja širom sveta, prava žena su nazadovala zbog različitih faktora, uključujući klimatske promene i demokratsko nazadovanje.
Maria Moljika, koja vodi tim Generalnog direktorata EU za pravosuđe sa fokusom na rodno zasnovano nasilje, izrazila je nadu da će direktiva EU o nasilju nad ženama biti implementirana do juna 2027. godine. Ona je istakla da bi ova direktiva rešila probleme finansiranja programa prevencije nasilja, kao i pristupa skloništima i savetovanjima za žrtve.
Procene iz 2021. godine pokazuju da rodno zasnovano nasilje nosi značajne troškove, koji su u EU dostigli oko 366 milijardi evra, pri čemu nasilje nad ženama čini 79% ovog iznosa. Ovi troškovi ne obuhvataju samo fizički i emocionalni uticaj nasilja, već i troškove pravosudnog sistema i nadoknadu za propušteni rad.
Zabrinjavajući podaci i izveštaji ukazuju na to da je nužno hitno delovati kako bi se unapredila situacija kada je u pitanju rodna ravnopravnost i sprečavanje nasilja nad ženama. Bez konkretnih koraka i promene u svesti društva, put ka ravnopravnosti će ostati dug i težak.
