Dok je Madeira destinacija za odmor o kojoj mnogi sanjaju, dolazak na ovo prelepo ostrvo može biti izazovno iskustvo. Aerodrom u Funšalu, poznat kao jedan od najopasnijih na svetu, ima reputaciju koja može stvoriti nervozu među putnicima. Sletanja su često drhtava, a loši vremenski uslovi mogu dovesti do odlaganja ili otkazivanja letova.
Međutim, ova iskustva ne bi trebala da vas odvrate od posete, jer su piloti posebno obučeni za suočavanje sa izazovnim uslovima. Zbignjev Mlotkovski, direktor obuke posade u litvanskoj čarter kompaniji KlasJet, objašnjava kako se piloti pripremaju za teške uslove tokom poletanja i sletanja.
Aerodromi se klasifikuju kao opasni na osnovu nekoliko faktora, a jedan od najvažnijih je teren. Okolne planine često otežavaju sletanje, zahtevajući od pilota primenu specijalnih procedura. Vremenski uslovi igraju ključnu ulogu, jer jaki vetrovi u kombinaciji sa brdima mogu izazvati lokalnu turbulenciju. Bočni vetrovi mogu uticati na upravljanje avionom, a mikroporivi mogu stvoriti iznenadne silazne struje.
Dimenzije piste takođe igraju važnu ulogu. Kratka i uska pista zahteva veštine pilota kako bi se obezbedio pravilan pravac dolaska. Aerodrom Madeira Funšal (FNC) poznat je po izazovnoj pisti, gde jedan kraj završava na betonskim stubovima, dok se drugi kraj nalazi blizu litica. Ova konfiguracija prisiljava avione da izbegavaju centralnu liniju prilikom slijetanja.
Turbulencija uzrokovana vetrovima sa okolnih planina može izazvati kašnjenja ili otkazivanja letova. Tokom prošlog leta, jaki vetrovi su izazvali otkazivanje ili preusmeravanje više od 80 letova u tri dana. Još jedan aerodrom poznat po izazovnim uslovima je aerodrom Insbruk (IIN) u Austriji, koji se nalazi u dolini okruženoj visokim planinama.
Svi složeni aerodromi zahtevaju od pilota veoma precizne proračune i veštine upravljanja kako bi se osigurala bezbednost leta u različitim vremenskim uslovima. Mlotkovski ističe da su za svaku fazu leta, kao što su prilaz, sletanje i promašeni prilaz, potrebne specijalne procedure koje piloti moraju da primene ako avion ne može da sleti.
Da bi se upoznali sa složenim aerodromima, piloti prolaze obuku na simulatorima. Ovi simulatori omogućavaju pilotima da vežbaju u sigurnim uslovima, primenjujući svoja teorijska znanja na praktične situacije. Simulator pruža detaljnu vizualizaciju okolnih objekata aerodroma i omogućava aktiviranje različitih vremenskih fenomena kako bi piloti unapredili svoje veštine.
Zbog složenosti ovih aerodroma, instruktorima je potrebna posebna dozvola kako bi mogli da obučavaju druge pilote. Svi komplikovani aerodromi zahtevaju da sletanje i poletanje obavlja kapetan, koji je iskusniji. Evropske regulative nalažu ponovnu obuku za pilote svakih 12 meseci, ali za vrlo složene aerodrome, taj period se smanjuje na šest meseci.
Putnici često imaju zabrinutost zbog letenja na aerodromima koji su označeni kao opasni. Aerodromi okruženi planinama skloni su turbulenciji, što može učiniti sletanja neravnim. Mlotkovski naglašava da kraće piste mogu značiti da sletanje nije uvek glatko. Složeniji aerodromi često doživljavaju kašnjenja zbog prilagođavanja rasporeda kako bi se izbegli opasni uslovi.
Putnici takođe mogu doživeti „držanje“, kada avion mora da čeka u vazduhu zbog promena vremena koje omogućavaju sigurno sletanje. U slučaju predugog čekanja, pilot može odlučiti da preusmeri let na alternativni aerodrom. Ipak, Mlotkovski ističe da se preduzimaju sve moguće mere predostrožnosti kako bi se osigurao siguran prolaz kroz izazovne piste.
„Svi piloti su obučeni, iskusni i dobro pripremljeni da obezbede sigurnost i profesionalnost tokom leta. Ovo je naš način života“, zaključuje on.
