Američki predsednik Donald Tramp najavio je da će od ponoći, po lokalnom vremenu, stupiti na snagu „uzvratne carine“, koje uključuju i carine od 25 odsto na uvoz svih automobila inostrane proizvodnje. Ova odluka predstavlja deo Trampove strategije da revitalizuje američku industriju i smanji zavisnost od stranih proizvoda.
Tramp je istakao da će potpisati izvršnu naredbu kojom se carine uvode i naglasio da će 2. april 2025. „zauvek ostati zapamćen kao dan kad se američka industrija ponovo rodila“. Ovi potezi dolaze u trenutku kada se američka ekonomija suočava sa raznim izazovima, a Trampov tim savetnika, kako je rekla portparolka Bele kuće Kerolajn Levit, proučava ova pitanja decenijama. Levit je naglasila da je cilj obnova „zlatnog doba Amerike“ i transformacija u proizvodnu supersilu.
Reakcije iz inostranstva nisu izostale. Kanadski premijer Mark Karnej je najavio da će uvesti mere odmazde, dok je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila da Evropa nije započela ovu konfrontaciju, ali da su spremni na odgovor ukoliko bude neophodno. Ona je dodala da imaju snažan plan za odmazdu koji će biti pokrenut ako bude potrebno.
Zbog najavljenih tarifa, Međunarodni monetarni fond (MMF) je najavio korekciju prognoze svetskog rasta, a analitičari upozoravaju da će povećanje carina imati globalne posledice. Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize naveo je da bi mere reciprociteta koje bi uvele zemlje poput Kine, Japana i EU mogle da podignu troškove proizvodnje širom sveta za 30 do 40 procenata.
Stanić je takođe istakao da je cena zlata dostigla rekordne nivoe, što ukazuje na veliku neizvesnost na tržištu i destimulaciju investiranja. Investitori se sve više okreću zlatu kao „sigurnoj luci“ u ovim turbulentnim vremenima.
Posledice ovih odluka mogu biti značajne i za evropsku ekonomiju, posebno za Nemačku, gde automobilski sektor čini četvrtinu industrijske vrednosti. Očekuje se da će se potresi osetiti i u Srbiji, koja je značajno povezana s automobilskom industrijom. Srbija izvozi brojne auto-delove, a najznačajniji proizvod je automobil „Fijat Panda“, čija proizvodnja se odvija u Kragujevcu. Postavlja se pitanje kako će EU reagovati na ove mere i da li će uvesti recipročne tarife koje će obuhvatiti i Srbiju.
U poslednja dva meseca, Srbija je zabeležila pad izvoza za 17 procenata prema Nemačkoj, što dodatno naglašava ranjivost srpske ekonomije na globalne trgovinske tenzije. Ipak, Srbija u SAD najviše izvozi informaciono-komunikacione tehnologije (IKT), koje čine značajan deo ukupnog izvoza usluga, i za sada se očekuje da ovaj sektor neće biti pogođen carinama.
Ova situacija naglašava kompleksnost globalnog trgovinskog sistema i međuzavisnosti između zemalja. Trampova inicijativa za povećanje carina može izazvati lančanu reakciju koja će uticati na mnoge sektore i dovesti do povećanja troškova za potrošače. U ovom kontekstu, neizvesnost postaje sve očiglednija, a analitičari sugerišu da se privredni subjekti moraju prilagoditi novim uslovima kako bi preživeli u ovakvom okruženju.
U zaključku, Trampove carine na automobile predstavljaju ne samo unutrašnju ekonomsku politiku, već i izazov za međunarodne trgovinske odnose. Kako se situacija razvija, biće ključno pratiti odgovore drugih zemalja i moguće posledice za globalnu ekonomiju, ali i za specifične sektore kao što su auto-industrija i IKT.
