U poslednje vreme, sporazum o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina između Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata izazvao je veliku medijsku pažnju i previranja unutar parlamentarne većine. Ovaj sporazum, koji je potpisan 28. marta, donosi mogućnosti značajnih ulaganja u crnogorsku ekonomiju, ali je takođe otvorio brojne diskusije o njegovim potencijalnim posledicama.
Boris Mugoša, dugogodišnji poslanik Socijaldemokrata, ističe da sporazum ne može biti menjan u Skupštini, naglašavajući da je Vlada Crne Gore već potpisala sporazum sa Vladom UAE. Mugoša pojašnjava da će Skupština doneti zakon o potvrđivanju ovog sporazuma, koji se sastoji od tri člana. Prvi član potvrđuje sam sporazum, drugi sadrži njegov tekst, dok treći član definiše da sporazum stupa na snagu osmog dana nakon objavljivanja u „Službenom listu“.
Ovaj zakon, prema Mugoši, ima prioritet nad domaćim zakonodavstvom, što znači da će se primenjivati bez obzira na to kako domaći zakoni regulišu slične odnose. Ova situacija dodatno komplikuje već postojeće napetosti unutar crnogorskog političkog pejzaža, gde se opozicija protivi ovom sporazumu, smatrajući ga problematičnim.
U međuvremenu, premijer Milojko Spajić se osvrnuo na sličan sporazum koji je Italija potpisala sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, vredan 40 milijardi dolara. Spajić je podelio informaciju na društvenim mrežama, ukazujući na razliku u pristupu između Crne Gore i Italije prema investicijama iz UAE. On je naglasio da dok se u Crnoj Gori vodi debata o tome šta će Evropska unija reći na ove investicije, Italija aktivno jača svoje ekonomske veze sa UAE.
Investicioni potencijal koji dolazi iz UAE je ogroman – procenjuje se na 36 milijardi evra. Ova suma može značajno doprineti razvoju infrastrukture, turizma i nekretnina u Crnoj Gori, koja se već dugo suočava sa ekonomskim izazovima. Ipak, pojedini političari i analitičari izražavaju zabrinutost zbog mogućih dugoročnih posledica ovih ulaganja. Pitanja se postavljaju o tome kako će ta ulaganja uticati na lokalnu ekonomiju, kao i na očuvanje prirodnih resursa i kulturne baštine.
S obzirom na dramatičnu promenu u globalnom ekonomskom pejzažu uzrokovanu pandemijom, mnoge zemlje, uključujući Crnu Goru, traže nove načine za privlačenje stranih investicija. U ovom kontekstu, sporazum sa UAE predstavlja priliku, ali i izazov. Naime, dok su UAE poznati po svojim investicijama u turizmu i nekretninama, postoji i rizik od prekomernog oslanjanja na inostrana ulaganja koja mogu dovesti do gubitka domaće kontrole nad ključnim sektorima.
Osim ekonomskih aspekata, sporazum otvara i pitanja o transparentnosti i etici investicija. Da li će se poštovati standardi zaštite okoline? Kakav će uticaj imati na lokalne zajednice? Ovo su samo neka od pitanja koja se postavljaju u svetlu ovog sporazuma. Takođe, postoji i zabrinutost da bi ovakvi sporazumi mogli dovesti do povećanja društvenih tenzija, posebno ako lokalna populacija ne vidi konkretne koristi od stranih ulaganja.
U ovom trenutku, Crna Gora se nalazi na prekretnici. Dok se vlada bori da privuče strane investicije, u isto vreme mora da se nosi sa izazovima koje takvi sporazumi donose. Očekuje se da će rasprave o ovom sporazumu i njegovim posledicama nastaviti da budu u centru pažnje, kako na političkom, tako i na društvenom nivou. U tom kontekstu, važno je da se postigne ravnoteža između privlačenja stranih ulaganja i očuvanja interesa lokalne zajednice, kao i da se osigura da investicije donesu dugoročne koristi za sve građane Crne Gore.
