Poslednjih decenija, pitanje vlasništva nad školskim brodom Jadran postalo je jedna od ključnih tačaka sporenja između Hrvatske i Crne Gore. Brod se tokom ratnih dešavanja 90-ih godina zatekao u crnogorskim teritorijalnim vodama, a gotovo tri decenije nakon završetka sukoba, Hrvatska i dalje tvrdi da je Jadran njen i da ga Crna Gora mora vratiti.
Brod Jadran uplovio je u Kraljevinu Jugoslaviju 1931. godine, prvo u Tivatsku luku, i od tada je neraskidivo vezan za Tivat i Bokokotorski zaliv. Istoričar Dražen Jovanović ističe da nema sumnje kome brod zaista pripada. „U pravnom smislu tu zaista nema nikakve dileme. Brod potpuno i legalno i legitimno pripada Crnoj Gori i u sastavu je mornarice Crne Gore“, naglašava Jovanović za Euronews.
Tema pripadnosti broda ponovo je aktuelizovana tokom posete ministra spoljnih poslova Hrvatske, Gordana Grlića Radmana, Crnoj Gori. Prilikom obilaska broda, Grlić Radman izjavio je da je Jadran hrvatski brod i da očekuje njegov povratak u matičnu luku Split. Ovo je izazvalo dodatne tenzije između dve zemlje.
Međutim, stavovi o pripadnosti Jadrana nisu jedinstveni. Penzionisani general JNA, Blagoje Grahovac, smatra da je brod prema Badinterovoj komisiji zapravo crnogorski. „Brod Jadran je po Badinterovoj komisiji stvarno crnogorski“, rekao je Grahovac za medije. On je takođe predložio da Crna Gora zadrži brod, ali da ga iznajmljuje vojskama država u okruženju. „Vijori se crnogorska zastava, a na drugom nivou zastave da ima postament, da se stave sve jugoslovenske, ili bolje rečeno zastave bivših republika“, dodao je.
Brod Jadran je više puta remontovan u Tivtu. Nakon Drugog svetskog rata, dopremljen je iz Venecije u katastrofalnom stanju, ali je u Tivtu dobio novi život. Jovanović ne sumnja u pripadnost broda Crnoj Gori: „Tvrdnje kako je Split njegova matična luka su potpuno i pravno i faktično, i na bilo koji način, apsolutno neutemeljene. Naime, vojni brodovi nemaju svoju matičnu luku“, objašnjava on.
Vojni brod Jadran se u Crnoj Gori nalazi od 90-ih godina, a prema Sporazumu o sukcesiji Socijalističke federativne republike Jugoslavije, pripao je Saveznoj republici Jugoslaviji, koja je kasnije postala Crna Gora. Hrvatska, s druge strane, smatra Jadran svojim najvrednijim delom sukcesijske imovine nekadašnje mornarice i traži povraćaj vlasništva.
Ova situacija ukazuje na kompleksne odnose između Hrvatske i Crne Gore, a pitanje vlasništva nad brodom Jadran ostaje neodgovoreno. Oba entiteta imaju svoje argumente i pravne osnove, ali konačno rešenje još uvek nije na vidiku. Dok Hrvatska insistira na povratu Jadrana, Crna Gora nastavlja da ga smatra svojim i kao deo svoje pomorske tradicije.
U međuvremenu, javnost u obe zemlje prati razvoj situacije, s obzirom na to da je Jadran postao simbol ne samo pomorske tradicije, već i nasleđa nekadašnje zajedničke države. Kako se odnosi između dve zemlje razvijaju, tako i pitanje broda Jadran ostaje u fokusu pažnje, a njegovo buduće mesto može imati značajan uticaj na bilateralne odnose.
Kao što se čini, rešenje ovog spora zahteva dijalog i kompromis, što može biti izazovno s obzirom na istorijska opterećenja i nacionalne interese. U ovom trenutku, Jadran ostaje u Tivtu, gde je postao deo morske tradicije Crne Gore, ali sa neizvesnom budućnošću koja zavisi od političkih pregovora i pravnih odluka.
