Evropska komisija je nedavno usvojila prvih 47 projekata koji imaju za cilj jačanje kapaciteta za strateške kritične sirovine unutar Evropske unije. Ovi projekti obuhvataju 14 ključnih sirovina, uključujući litijum, aluminijum, magnezijum, kobalt, bor i nikl. U ovom trenutku, projekti iz zemalja van EU biće objavljeni kasnije, a među 170 prispelih kandidatura, čak 49 je stiglo iz tih zemalja.
Potpredsednik Evropske komisije Stefan Sežurne, koji je zadužen za prosperitet i industrijsku strategiju, istakao je važnost ovih projekata u okviru napora EU da smanji zavisnost od određenih sirovina. Sežurne je naglasio da je jedan od glavnih ciljeva proizvodnja unutar Evrope i diverzifikacija lanaca snabdevanja, kako bi se smanjila zavisnost ispod 65 procenata, što je u skladu sa evropskim regulativama.
U narednim nedeljama, prema Sežurnovim rečima, biće predstavljeni odabrani projekti, a on je dodao da ti projekti neće nestati sa mape. Takođe, najavio je da će ove godine biti objavljen drugi poziv za kandidature za nove projekte, što će pružiti dodatnu priliku za one koji nisu bili odabrani u prvom krugu, ali su se jasno uklapali u strategiju EU.
Ukupna vrednost svih 47 izabranih projekata iznosi 22,5 milijardi evra, a finansiraće ih Evropska komisija, države članice i finansijske institucije EU. Ovi projekti će se fokusirati na obezbeđivanje lakšeg pristupa finansijama, kao i povezivanje dobavljača sa ključnim kupcima proizvoda.
Jedan od ključnih aspekata podrške koju pruža Evropska komisija je olakšavanje procesa izdavanja dozvola, što je veoma važno za ubrzanje realizacije ovih projekata. U trenutnim uslovima, proces dobijanja dozvola može trajati između 5 i 10 godina, dok se za projekte ekstrakcije predviđa da će taj proces trajati najviše 27 meseci. Za projekte koji se bave preradom, reciklažom i substitucijom, vreme potrebno za dobijanje dozvola ne bi trebalo da prelazi 15 meseci.
Ova inicijativa je deo šireg plana EU da poboljša svoje kapacitete u oblasti proizvodnje kritičnih sirovina, koje su od suštinskog značaja za različite industrije, uključujući proizvodnju baterija, elektronskih uređaja, automobila i mnogih drugih proizvoda. Kako se svet suočava sa sve većim zahtevima za ovim sirovinama, posebno u kontekstu prelaska na zelenu energiju i digitalizaciju, EU nastoji da osigura da ima stabilne i održive izvore ovih materijala.
Sežurne je takođe naglasio važnost očuvanja ekoloških i društvenih standarda tokom realizacije ovih projekata. Evropska komisija planira da osigura najviše standarde u pogledu zaštite životne sredine i socijalne odgovornosti, što će doprineti održivosti i dugoročnom uspehu ovih inicijativa.
U svetlu ovih novosti, može se očekivati da će EU nastaviti da igra ključnu ulogu u oblikovanju globalnog tržišta kritičnih sirovina, dok istovremeno nastoji da osigura ekološki i društveno odgovoran pristup. Ove inicijative i projekti predstavljaju važan korak ka jačanju evropske industrijske baze i smanjenju zavisnosti od vanjskih izvora sirovina, istovremeno doprinoseći ciljevima održivog razvoja koje je EU postavila za budućnost.
