Hrvatska vlada donela je danas na telefonskoj sednici Odluku o umanjenju plata i dodataka na platu zaposlenima u sistemu osnovnog i srednjeg obrazovanja, nauke i visokog obrazovanja za vreme učešća u štrajku najavljenim za sutra. Ova odluka izazvala je brojne reakcije među zaposlenima u obrazovanju, koji su najavili jednodnevni štrajk upozorenja.
Hrvatska vlada je jasno stavila do znanja da smatra da je najavljeni štrajk „neopravdan“. U saopštenju se navodi da su od 2016. godine plate zaposlenima u obrazovanju rasle između 80 i 100 odsto, uz efekte rasta osnovice od 48 odsto, rasta koeficijenata i poreskih rasterećenja. Ove tvrdnje izazvale su sumnju kod sindikata, koji ističu da su trenutni uslovi rada i plate daleko od zadovoljavajućih.
U saopštenju se takođe naglašava da je obrazovanje jedan od ključnih prioriteta vlade, a to se dokazuje velikim ciklusom ulaganja u obrazovnu infrastrukturu od 2,7 milijardi evra. Ova ulaganja se često koriste kao argument zašto zaposleni u obrazovanju ne bi trebalo da protestuju, međutim, sindikati smatraju da to ne opravdava trenutne plate i radne uslove.
Nezavisni sindikat zaposlenih u srednjim školama Hrvatske, Nezavisni sindikat naučnih radnika i visokog obrazovanja i Školski sindikat Preporod zajednički su se oglasili povodom najavljenog štrajka. Oni su istakli da će sutra održati jednodnevni štrajk upozorenja i poručili da se tu neće stati, već će se nastaviti sa aktivnostima u cilju poboljšanja uslova rada.
Zaposleni u obrazovnom sistemu Hrvatske traže povećanje osnovice za obračun plata, korekciju koeficijenata zarada i dogovor o sektorskom dodatku. Uzimajući u obzir trenutnu inflaciju i rast troškova života, sindikati smatraju da su njihovi zahtevi opravdani i da je neophodno da vlada ozbiljno razmotri njihove stavove.
S obzirom na situaciju, štrajk upozorenja koji je najavljen za sutra mogao bi biti samo prvi u nizu protesta ukoliko vlada ne reaguje pozitivno na zahteve sindikata. U prethodnim godinama, obrazovni sektor je često bio predmet rasprava, posebno u vezi sa pitanjima plata i radnih uslova. Mnogi zaposleni u obrazovanju osećaju se zapostavljeno i smatraju da njihova stručnost i trud nisu adekvatno nagrađeni.
Vlada se suočava sa izazovima kako da izbalansira budžet i istovremeno ispuni zahteve učitelja i profesora. Dok neki smatraju da su povećanja plata u prošlosti bila dovoljna, drugi se ne slažu i smatraju da je vreme za nova povećanja i reforme koje će poboljšati kvalitet obrazovanja u Hrvatskoj.
S obzirom na to da se štrajkovi u obrazovanju često odvijaju u nekim drugim evropskim zemljama, hrvatski sindikati su inspirisani tim primerima i smatraju da će njihova borba doneti rezultate. Oni se nadaju da će javnost i roditelji učenika shvatiti ozbiljnost situacije i podržati njihove zahteve.
U međuvremenu, vlada će nastaviti sa svojim planovima i ulaganjima u obrazovanje, ali se čini da će pritisak sindikata i nezadovoljstvo zaposlenih u obrazovanju ostati prisutni sve dok se ne postigne dogovor koji će zadovoljiti obe strane. Na kraju, pitanje obrazovanja i položaja učitelja i profesora ostaje ključno za budućnost hrvatskog društva, a rešenja se moraju tražiti kroz dijalog i saradnju svih aktera.
