Slovacka i industrijska preduzeća u Nemačkoj se nadaju povratku ruskog gasa, prema izveštaju „Blumberga“. Predsednik Rusije, Vladimir Putin, izjavio je na konferenciji za novinare da bi energetska saradnja između SAD-a i Rusije mogla obezbediti „gasovod“ za Evropu. On je naglasio da bi to koristilo Evropi, omogućavajući joj da dobija jeftin ruski gas.
Blumberg takođe ukazuje na to da bi pritisak na cene mogao testirati odlučnost Evrope da se izbori bez ruskog gasa. Evropljani i dalje plaćaju skuplje za gas tri godine nakon najgore energetske krize u regionu u poslednjih nekoliko decenija. U Nemačkoj, koja je najveća ekonomija EU, neka industrijska preduzeća se nadaju povratku ruskih zaliha, jer visoke cene energije negativno utiču na njihovu konkurentnost na tržištu.
Istočnoevropske zemlje, koje su se ranije oslanjale na sovjetske isporuke gasa, posebno Slovačka, takođe se zalažu za vraćanje ruskog gasa putem gasovoda. Pitanje skladištenja gasa postalo je glavna briga evropskih zemalja, jer su hladne zime i smanjena proizvodnja energije iz vetra doveli do bržeg trošenja njihovih rezervi. Evropska unija se suočava sa izazovima obnavljanja zaliha pre nove zime, a svako značajno povećanje snabdevanja gasom bi donelo olakšanje.
Međutim, mnogi stručnjaci smatraju da je malo verovatno da će se vratiti prethodne količine snabdevanja. Razlozi za to uključuju razvoj plana EU za postepeno izbacivanje ruskog gasa do 2027. godine, oštećene odnose između Evrope i ruskih dobavljača, kao i probleme sa infrastrukturom. Prema podacima iz oktobra 2024. godine, Evropska unija neće moći u potpunosti da se odrekne ruskog gasa.
Uprkos planovima EU da napusti ruski gas do 2027. godine, zalihe su prestale da se smanjuju, a zavisnost od ruskog gasa blago se povećava. Tokom 2024. godine, Ruska Federacija je obezbedila oko 20% celokupnog uvoza gasa u EU, dok je 2023. godine taj procenat iznosio 15%.
Ova situacija ukazuje na složenost energetskih odnosa između Evrope i Rusije, kao i na izazove s kojima se evropske zemlje suočavaju u pokušaju da diversifikuju svoje energetske izvore. U svetlu trenutne energetske krize, povratak ruskog gasa mogao bi pomoći evropskim zemljama da smanje troškove i osiguraju stabilnost snabdevanja, ali istovremeno postavlja pitanja o dugoročnim planovima i strategijama za energetsku sigurnost.
Evropska unija se suočava sa izazovima u vezi sa smanjenjem zavisnosti od ruskog gasa, dok istovremeno pokušava da obezbedi stabilnost i pristupačnost energenata za svoje članice. Očekivanja o povratku ruskih zaliha gasa odražavaju hitnu potrebu za jeftinijim izvorima energije, ali i složenost političkih i ekonomskih odnosa u regionu.
U zaključku, situacija oko ruskog gasa i evropskih energetskih potreba ostaje dinamična i kompleksna. Dok se neki akteri nadaju povratku ruskih zaliha, drugi se suočavaju sa potrebom da razviju alternativne izvore i strategije za energetsku sigurnost. Ova dilema će i dalje dominirati diskusijama o budućnosti energetskih odnosa između Evrope i Rusije.
