Portparolka Bele kuće, Kerolajn Levit, saopštila je da će Sjedinjene Američke Države od sutra uvesti carine od 104 odsto na robu iz Kine. Ova najava došla je kao deo sveobuhvatnih trgovinskih mera koje su usmerene na smanjenje trgovinskog deficita i potiskivanje kineskih ekonomskih praksi koje Washington smatra nepravednim.
Na konferenciji za novinare, Levit je istakla da će carine stupiti na snagu u ponoć, što znači da će sve relevantne mere biti aktivne već sutra. Ove carine, koje se mogu smatrati jednim od najstrožih trgovinskih mera do sada, imaju za cilj da dodatno pritisnu Kinu u pregovorima o trgovinskim sporazumima.
Američki predsednik Donald Tramp, koji je bio ključna figura u donošenju ove odluke, veruje da je Kina obavezna da postigne dogovor sa Sjedinjenim Američkim Državama kako bi izbegla ovakve rigorozne mere. Trampova administracija je tokom poslednjih godina često kritikovala Kinu zbog njenih trgovinskih praksi, koje uključuju subvencionisanje domaće industrije, krađu intelektualne svojine i manipulaciju valutom.
Ove carine će se odnositi na širok spektar proizvoda, uključujući elektroniku, tekstil, i druge potrošačke artikle koji se masovno uvoze iz Kine. Analitičari upozoravaju da bi ove mere mogle imati značajan uticaj ne samo na američke potrošače, već i na globalnu ekonomiju, s obzirom na to da su Sjedinjene Američke Države i Kina među najvećim trgovinskim partnerima na svetu.
Uprkos potencijalnim negativnim posledicama, Trampova administracija veruje da su ovakve mere nužne kako bi se zaštitile američke industrije i radna mesta. „Moramo da zaštitimo interese naših radnika i preduzeća“, rekla je Levit, dodajući da je cilj ove politike smanjenje trgovinskog deficita koji je godinama rastao.
Kina je, s druge strane, već najavila da će odgovoriti na ove mere, što može dovesti do eskalacije trgovinskog rata između dve zemlje. Kineski zvaničnici su ranije upozorili da će preduzeti „neophodne“ korake kako bi zaštitili svoje interese.
Ova situacija dodatno komplikuje već napetu trgovinsku atmosferu između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, koja je doživela uspon tenzija u poslednjih nekoliko godina. U međuvremenu, analitičari sugerišu da bi povećane carine mogle dovesti do povećanja cena za američke potrošače, što bi moglo otežati život običnih građana.
Trgovinski rat između SAD i Kine započeo je 2018. godine kada je Tramp uveo prve carine na kinesku robu, a od tada su se mere samo pojačavale. Ove nove carine su deo šire strategije američke administracije da se izbori za pravedniji trgovinski odnos sa Kinom, koja je, prema njihovim rečima, nepošteno koristila svoje ekonomske prednosti.
S obzirom na trenutnu situaciju, stručnjaci smatraju da bi američki potrošači mogli da se suoče sa višim troškovima za osnovne potrepštine, a takođe se postavlja pitanje kako će se ova situacija odraziti na globalne lance snabdevanja. Mnogi se pitaju kako će evropske i azijske ekonomije reagovati na ovu novu rundu carina, s obzirom na to da su globalno povezane u složenim trgovinskim mrežama.
U ovom trenutku, neizvesno je kako će se situacija razvijati, ali je jasno da su trgovinski odnosi između SAD i Kine na veoma krhkom terenu, a posledice ovih mera mogle bi se osećati u široj ekonomiji tokom narednih meseci.
