Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, izjavio je da je razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom o potrebi ukidanja međunarodnog intervencionizma u Bosni i Hercegovini. Ovi komentari dolaze u trenutku kada se situacija u zemlji ponovo usložnjava, a Dodik je istakao da je Putin obavešten o stanju u Bosni i Hercegovini, ukazujući na prisustvo stranaca koji donose odluke i upravljaju procesima u zemlji.
Dodik je naveo da je Putin izrazio zabrinutost zbog stranih uticaja, koji se, prema njegovim rečima, ne temelje na Dejtonskom sporazumu. „Razgovor je počeo njegovim zapažanjem o našoj situaciji. On kaže da je upoznat sa tim da postoji neki stranac, koji svašta radi, donosi neke odluke, da postoje neki sudovi koji postupaju po tim odlukama“, rekao je Dodik. Dodik je podvukao da, iako je Rusija garant Dejtonskog sporazuma, trenutni međunarodni angažman ne odražava suštinu ovog sporazuma.
Ove izjave dolaze usred sve većih tenzija između entiteta u Bosni i Hercegovini, posebno između Republike Srpske i Federacije BiH. Dodik je u više navrata kritikovao strane faktore koji, prema njegovim rečima, ometaju suverenitet Republike Srpske i nameću rešenja koja nisu u skladu sa voljom građana.
Dodik je takođe naglasio važnost očuvanja Dejtonskog sporazuma kao temelja za mir i stabilnost u regionu. Njegovi komentari o potrebi za smanjenjem stranog uticaja dolaze u vreme kada se sve više čuje kritika na račun međunarodnih institucija i njihovog delovanja u Bosni i Hercegovini. Prema Dodiku, efikasnije upravljanje i donošenje odluka mora biti u rukama domaćih institucija, a ne stranih predstavnika.
Ove rasprave o stranim uticajima i međunarodnom prisustvu u Bosni i Hercegovini nisu nove, ali su se u poslednje vreme pojačale, posebno u svetlu političkih previranja i unutrašnjih sukoba. U tom kontekstu, Dodikova saradnja sa Rusijom, koja se često prikazuje kao zaštitnik interesa Srba u regionu, stiče na značaju.
Dodik je takođe pomenio da je Rusija ključni igrač u rešavanju pitanja stabilnosti u regionu, te da će nastaviti da traži podršku Moskve u borbi protiv stranog intervencionizma. Njegovi komentari ukazuju na to da bi se Republika Srpska mogla osloniti na Rusiju kao partnera u očuvanju svojih interesa.
U međuvremenu, međunarodna zajednica i dalje prate razvoj situacije u Bosni i Hercegovini, sa posebnim naglaskom na očuvanje mira i stabilnosti. Ipak, postoji zabrinutost da bi jačanje ruske podrške Dodiku moglo dodatno zakomplikovati već krhke odnose unutar zemlje.
Ova situacija se odvija u kontekstu šireg geopolitičkog okruženja, gde se odnosi između Rusije i Zapada pogoršavaju, a Bosna i Hercegovina postaje sve više žarište tih tenzija. Očigledno je da će se politička dinamika u zemlji nastaviti razvijati, a Dodikova strategija i dalje će biti predmet pažnje.
Dodik je takođe naglasio da će nastaviti da se bori za jačanje pozicije Republike Srpske unutar BiH, i da će tražiti načine da umanji uticaj stranih faktora. Njegova izjava o ukidanju međunarodnog intervencionizma može se interpretirati kao signal za preispitivanje postojećih odnosa sa međunarodnim institucijama i traženje alternativnih rešenja koja bi mogla osnažiti autonomiju Republike Srpske.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da Bosna i Hercegovina ulazi u turbulentno razdoblje, a kako će se situacija razvijati zavisiće od mnogih faktora, uključujući unutrašnju politiku, međunarodne odnose i stabilnost u regionu. Dodikova saradnja sa Rusijom može imati dalekosežne posledice, ne samo za Republiku Srpsku već i za celu Bosnu i Hercegovinu.
