Brisel – Evropska unija (EU) je danas objavila da Rusija i Kina koriste „ogromne digitalne arsenale“ za mešanje u zapadne demokratije, ističući da njihove poruke o „invaziji Moskve na Ukrajinu“ postaju sve sličnije. Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, naglasila je da manipulacija informacijama predstavlja veliku pretnju bezbednosti EU i da ne smeju potceniti moć i namere iza tih akcija.
Kalas je u svom saopštenju ukazala na to da je cilj ovih napada da destabilizuju i potkopaju zapadne demokratije i da „podriju globalni položaj EU“. U godišnjem izveštaju, Brisel je naveo da su prošle godine zabeleženi napadi dezinformacijama na 80 zemalja i više od 200 organizacija. Rat u Ukrajini ostaje glavna meta ruskih dezinformacija, ali su mete postali i drugi događaji poput Olimpijskih igara u Parizu, izbora u Moldaviji i protesta poljoprivrednika u Nemačkoj.
Izveštaj takođe ističe da je Brisel postao sve veštiji u identifikaciji i razotkrivanju kampanja Moskve i Pekinga za oblikovanje evropskog javnog mnjenja. Rusija koristi složenu mrežu „državnih i nedržavnih aktera“, uključujući uticajne društvene mreže, državne medije i zvanične portparole, da kreira i širi svoje poruke. S druge strane, Kina sve više koristi „privatne firme za odnose s javnošću i uticajne ličnosti“ za stvaranje i legitimizaciju sadržaja koji se usklađuje sa njenim globalnim političkim interesima.
Iako se u izveštaju ne optužuje Rusija i Kina da se aktivno dogovaraju o širenju dezinformacija, naglašava se da se tokom 1.000 dana ruske invazije na Ukrajinu pojavilo značajno usklađivanje kinesko-ruskih narativa, pri čemu se NATO često okrivljuje za eskalaciju sukoba. EU je sve više zabrinuta zbog ruskog mešanja u okviru šire hibridne kampanje Moskve, koja uključuje i akte sabotaže usmerene na destabilizaciju Zapada.
Ova situacija dodatno ukazuje na rastuću potrebu za jačanjem otpornosti evropskih demokratija i informatičke bezbednosti. EU se suočava sa izazovima koji zahtevaju koordinisane odgovore i strategije za borbu protiv dezinformacija i hibridnih pretnji. U tom kontekstu, važno je da se razvijaju alati i mehanizmi za prepoznavanje i suzbijanje lažnih vesti i manipulacija, kako bi se očuvala integritet i stabilnost demokratija u regionu.
Kao odgovor na ove pretnje, Evropska unija je pokrenula različite inicijative i projekte usmerene na jačanje medijske pismenosti među građanima, kao i na obuku novinara i medijskih radnika u prepoznavanju dezinformacija. Takođe, postoji potreba za jačanjem saradnje između država članica EU i međunarodnih organizacija u cilju razmene informacija i zajedničkog delovanja protiv pretnji koje dolaze iz Rusije i Kine.
U svetlu ovih izazova, EU nastavlja da radi na unapređenju svojih strategija za zaštitu demokratije i očuvanje slobode medija. Prikupiti i analizirati podatke o dezinformacijama je ključno za razumevanje načina na koji se šire i kako utiču na javno mnjenje i političke procese. U tom smislu, evropski lideri će morati da rade zajedno kako bi se stvorila jedinstvena i efikasna strategija za borbu protiv ovih pretnji.
S obzirom na sve veće izazove koje predstavljaju Rusija i Kina, jasno je da EU mora ostati vigilantna i spremna na reakciju. Samo kroz zajedničku akciju i saradnju može se osigurati očuvanje demokratskih vrednosti i zaštita građana od negativnih uticaja dezinformacija i hibridnog ratovanja.
