Evropska unija (EU) je danas objavila zabrinjavajuće informacije o tome kako Rusija i Kina koriste „ogromne digitalne arsenale“ za mešanje u zapadne demokratije. U saopštenju visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas, naglašeno je da poruke o „invaziji Moskve na Ukrajinu“ postaju sve sličnije, što dodatno povećava zabrinutost u Briselu.
Kalas je istakla da manipulacija informacijama i mešanje predstavljaju značajne pretnje bezbednosti EU i upozorila da se ne sme potceniti moć koju ovo ima nad evropskim društvima, kao i namere koje stoje iza tih aktivnosti. „Cilj ovih napada je da se destabilizuju i potkopaju zapadne demokratije i ‘podrije globalni položaj EU’“, rekla je ona.
U svom godišnjem izveštaju, EU je navela da je prošle godine bilo zabeleženo napada dezinformacijama na 80 zemalja i više od 200 organizacija. Rat u Ukrajini ostaje glavni fokus ruskih dezinformacija, ali su takođe na meti i događaji poput Olimpijskih igara u Parizu, izbora u Moldaviji i protesta poljoprivrednika u Nemačkoj.
Brisel je istakao da postaje sve veštiji u identifikaciji i razotkrivanju kampanja Moskve i Pekinga za oblikovanje evropskog javnog mnjenja. Izveštaj ukazuje na to da Rusija koristi kompleksnu mrežu „državnih i nedržavnih aktera“, uključujući uticajne društvene medije, državne medije i zvanične portparole, kako bi kreirala i širila svoje poruke. S druge strane, Kina sve više angažuje „privatne firme za odnose s javnošću i uticajne osobe“ kako bi oblikovala i legitimizovala sadržaj koji je u skladu sa njenim globalnim političkim interesima.
Iako u izveštaju nije direktno optužena Rusija i Kina da se aktivno dogovaraju oko širenja dezinformacija, primećeno je da su se tokom više od 1.000 dana ruske invazije na Ukrajinu pojavili značajni slični narativi između Kine i Rusije, s neprijateljskim porukama u kojima se NATO okrivljuje za eskalaciju sukoba.
EU je sve više zabrinuta zbog ruskog mešanja u okviru šire hibridne kampanje Moskve, koja uključuje i akte sabotaže usmerene na destabilizaciju Zapada. Izveštaj ukazuje na potrebu za jačanjem otpora ovim dezinformacijama i potrebom za dodatnom saradnjom među članicama EU kako bi se zaštitile demokratske vrednosti i javno mnjenje u Evropi.
Ova situacija postavlja dodatni pritisak na EU da preduzme odlučne korake u borbi protiv dezinformacija i hibridnih pretnji. U svetu sve većih tenzija, važno je da evropske institucije ostanu jedinstvene i da razviju strategije koje će omogućiti da se efikasno suprotstave ovim izazovima.
U kontekstu globalne političke dinamike, saradnja između Rusije i Kine u sferi dezinformacija može imati dalekosežne posledice ne samo za EU, već i za međunarodnu zajednicu u celini. S obzirom na to da su mnoge zapadne demokratije već suočene s unutrašnjim izazovima, dodatni pritisak izvana može dodatno otežati situaciju.
Dok EU nastavlja da se bori sa ovim pretnjama, važno je da građani budu svesni i informisani o načinima na koje se dezinformacije šire, kao i o metodama koje mogu koristiti da bi se zaštitili od lažnih vesti i manipulacija. Povećanje medijske pismenosti i kritičkog razmišljanja među građanima može biti ključni deo strategije EU u borbi protiv dezinformacija i očuvanju demokratskih vrednosti.
