Ustavni sud Rumunije (CCR) donio je danas važnu odluku koja se tiče predstojećih predsedničkih izbora. Naime, potvrdio je odluku Centralnog izbornog biroa (BEC) o zabrani Kalini Đorđeskuu da se kandiduje za predsednika, a razlog za ovu odluku je nepoštovanje zakonskih propisa vezanih za izborni proces. Ova presuda dolazi u trenutku kada je jasno da su izbori suštinski za funkcionisanje demokratije i vladavine prava.
U obrazloženju odluke, CCR je naglasio da je „pokretanje, organizacija i sprovođenje“ izbornog procesa u maju direktno povezano sa presudom od 6. decembra 2024. godine, koja je poništila prethodne izbore zbog utvrđenih nepravilnosti. Sud je istakao da bi bilo „nedopustivo“ da se sada smatra da Đorđesku ispunjava uslove za kandidaturu za funkciju predsednika.
Prema navodima suda, kandidatura Đorđeskuu mora da se sagleda u kontekstu odluke od decembra 2024. godine, kojom su poništeni izbori zbog višestrukih kršenja izbornog zakonodavstva. Ova kršenja su, kako su naveli, narušila slobodno i pošteno glasanje građana, kao i jednakost mogućnosti za sve kandidate tokom izborne kampanje. Takođe su ukazali na nedostatak transparentnosti u vezi sa finansiranjem kampanje.
U svojoj presudi, CCR je naglasio značaj poštovanja principa demokratije i vladavine prava, kao i prava građana da biraju i budu birani. Sud je ukazao na pozitivnu odgovornost države da spreči bilo kakvo neopravdano mešanje u izborni proces, pozivajući se na ustavna načela. Ova odluka je deo šireg trenda koji ima za cilj očuvanje integriteta izbornog procesa u Rumuniji, u svetlu prethodnih nepravilnosti koje su dovele do krize poverenja među građanima.
U međuvremenu, politička scena u Rumuniji ostaje napeta. Odluka Ustavnog suda mogla bi značajno uticati na dinamiku predstojećih izbora, s obzirom na to da je Đorđesku bila istaknuta figura u političkom životu. Njene pristalice su izrazile razočaranje, smatrajući da je ova odluka politički motivisana i da je usmerena protiv nje.
Na drugoj strani, protivnici Đorđeskuu pozdravljaju odluku suda, tvrdeći da je ona neophodna kako bi se osiguralo da izbori budu pošteni i transparentni. Uzimajući u obzir sve navedeno, jasno je da će ova odluka imati dugoročne posledice na političku klimu u Rumuniji.
S obzirom na sve veće zahteve za transparentnošću i poštovanjem zakona u izbornim procesima širom sveta, Rumunija se suočava sa izazovom da obnovi poverenje građana u svoje institucije. Odluka Ustavnog suda može se smatrati korakom ka jačanju demokratskih principa, ali i kao upozorenje političkim akterima da je neophodno pridržavati se zakonskih okvira kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti.
Sve u svemu, ova presuda predstavlja važan trenutak za rumunsku demokratiju i njen pravni sistem. Dok se politička situacija razvija, biće od suštinskog značaja pratiti kako će reagovati javnost i političke stranke u narednim nedeljama. S obzirom na sve izazove s kojima se Rumunija suočava, budućnost će pokazati kako će se situacija dalje razvijati i kakve će posledice imati na dalju političku stabilnost u zemlji.
