Rat u Ukrajini traje 1.130 dana, a situacija na frontu se i dalje intenzivira, uprkos naporima Rusije i Sjedinjenih Američkih Država da ubrzaju pregovore o primirju i trajnom miru. Najnoviji sukobi uključuju sve učestalije napade dronovima, koji su postali ključni faktor u ovom sukobu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naglašava da Ukrajina neće odustati od svoje nezavisnosti, dok su predstavnici Mađarske, uključujući ministra spoljnih poslova Petra Sijarta, izjavili da Brisel planira da proširi rat u Ukrajini, iako članice EU nisu pod stvarnom pretnjom.
U međuvremenu, ukrajinske odbrambene snage oborile su 94 ruska drona, dok su dodatna 69 izgubljena na terenu. Napad je započeo 28. marta u večernjim satima kada je Rusija ispalila 172 bespilotne letelice iz različitih pravaca. Ovo je bio jedan od najvećih napada u poslednje vreme, a ukrajinske snage su uspele da odbiju napad koristeći raketne jedinice protivvazdušne odbrane, jedinice za elektronsku borbu i mobilne vatrene grupe.
U drugoj akciji, ukrajinske snage su izvele vazdušni udar na granični punkt Pogar u ruskoj Brjanskoj oblasti, eliminisavši između 15 i 40 ruskih vojnika. Ova operacija je takođe rezultirala uništenjem vojne infrastrukture, uključujući opremu za komunikaciju i elektronsko ratovanje, što dodatno ukazuje na intenzitet sukoba.
Šef kabineta predsednika Ukrajine Andrij Jermak izjavio je da je stav Ukrajine o sankcijama protiv Rusije nepromenjen i da je ukidanje bilo kakvih sankcija dok traje rat neprihvatljivo. Jermak je naglasio potrebu za odlučnom reakcijom u slučaju pokušaja Rusije da sabotira sporazume o miru. Njegove izjave dolaze nakon sastanka lidera „koalicije voljnih“ u Parizu, gde su razmatrani aktuelni bezbednosni izazovi i koraci ka postizanju pravednog mira.
Na međunarodnom planu, američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da Rusija pristaje na prekid vatre, ali pod uslovima koji zahtevaju dalju analizu. On je naglasio da je put do mirovnog sporazuma složen i da ne može da garantuje kada će do njega doći. Prema njegovim rečima, napredak se može očekivati kada se dogovore ključni detalji, dok su prepreke miru još uvek prisutne.
Predsednik Zelenski je takođe komentarisao američku vojnu pomoć, naglašavajući da Ukrajina neće priznati ovu pomoć kao zajmove koje bi trebalo vratiti. On je istakao da je podrška koju su dobili od Sjedinjenih Američkih Država od suštinskog značaja za očuvanje ukrajinske nezavisnosti. Zelenski je potvrdio da sporazum o zajedničkom investicionom fondu sa SAD neće uključivati dugovanja Ukrajine.
U svetlu ovih dešavanja, Sijarto je upozorio da predlog Evropske komisije o pravljenju trodnevnih zaliha osnovnih životnih namirnica predstavlja znak da se Brisel sprema za eskalaciju sukoba. Iako je naglasio da članice EU nisu pod stvarnom pretnjom, njegova izjava ukazuje na rastuću zabrinutost u vezi sa širim posledicama rata.
Sve ove informacije ukazuju na to da se sukob u Ukrajini ne smanjuje, a međunarodna politika ostaje kompleksna i nepredvidiva. Ukrajinske vlasti nastavljaju sa naporima da obezbede podršku svojih saveznika, dok se borbe na terenu nastavljaju bez naznaka skorog rešenja. Dok svet pažljivo prati razvoj situacije, jasno je da su pred Ukrajinom i njenim partnerima teški izazovi koji zahtevaju pažljivo planiranje i odlučne korake ka postizanju trajnog mira.
