Rat u Ukrajini traje 1.120 dana, a nedavno su se, uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, konačno stekli uslovi za prvi konkretan dogovor o ograničenom prekidu vatre između zaraćenih strana. Tokom telefonskog razgovora, koji je trajao više od dva sata, ruski predsednik Vladimir Putin i američki predsednik Donald Tramp razgovarali su o trenutnom prekidu vatre koji bi obuhvatio sve energetske i infrastrukturne objekte, a koji bi u početku trajao 30 dana. Obe strane su se složile da neće napadati energetski sektor, a ovaj dogovor dobio je podršku i od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
Osim prekida vatre, važna tema razgovora bila je i razmena ratnih zarobljenika sa obe strane, kao i status ukrajinskih vojnika koji se nalaze u ruskoj Kurskoj oblasti. Pregovori su se takođe bavili pitanjem obezbeđivanja nesmetane plovidbe kroz Crno more, što je dodatno naglašeno kao prioritet.
Međutim, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je izrazio sumnju u validnost ruskih obećanja o obustavi napada na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. On je istakao da su napadi na civilnu infrastrukturu nastavili čak i nakon „velikog telefonskog poziva“ između Trampa i Putina, što sugeriše da se situacija ne menja značajno uprkos pregovorima.
Zelenski je takođe potvrdio da će Ukrajina podržati američki predlog o obustavi napada na rusku energetsku infrastrukturu. Izrazio je nadu da će moći da razgovara sa Trampom kako bi saznao više o onome što je dogovoreno između američkog i ruskog predsednika. Oslobađanje svih ukrajinskih ratnih zarobljenika označio je kao ključni korak za postizanje dobre volje tokom pregovora.
U međuvremenu, američki državni sekretar Marko Rubio i savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc planiraju putovanje u Saudijsku Arabiju radi daljih pregovora o prekidu vatre. Ova misija dolazi u trenutku kada je situacija u Ukrajini i dalje napeta, a napadi na civilne ciljeve, uključujući bolnice, ne prestaju.
Zelenski je ukazao na to da ruski napadi, koji su uključivali i napad na bolnicu u Sumi, pokazuju pravu prirodu ciljeva Moskve. Prema njegovim rečima, Rusija koristi bespilotne letelice i druge napade na civilnu infrastrukturu, dok ukrajinska protivvazdušna odbrana nastavlja da se bori protiv tih napada.
Tramp je opisao razgovor sa Putinom kao „sjajan“, naglašavajući da su razgovarali o mnogim temama u cilju postizanja mira. Iako je Putin pristao na privremenu obustavu napada na energetsku infrastrukturu na 30 dana, Tramp je ponovio svoje stavove da rat ne bi počeo da je on bio predsednik, ističući da je to sukob koji nije trebao da se dogodi.
Kremlj je takođe potvrdio da će Rusija i Ukrajina razmeniti 175 ratnih zarobljenika, što predstavlja dodatni korak ka smanjenju tenzija. Ovaj dogovor o razmeni zarobljenika i dalje naglašava potrebu za uspostavljanjem ekspertskih grupa koje bi radile na rešenju ukrajinske krize.
U svetlu ovih dešavanja, međunarodna zajednica i dalje prati situaciju u Ukrajini, nadajući se da će pregovori dovesti do trajnog rešenja i okončanja sukoba koji je izazvao velike ljudske i materijalne gubitke. Mnogi posmatrači se nadaju da će ovi pregovori otvoriti put ka dugoročnom miru u regionu, dok istovremeno izražavaju zabrinutost zbog mogućih nastavaka sukoba i humanitarne krize.
