ZAGREB, 14. marta (Tanjug) – Hrvatska narodna banka (HNB) je u svojim najnovijim makroekonomskim projekcijama blago revidirala prognozu rasta inflacije u ovoj godini, dok je procenu rasta realnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) smanjila. U oba slučaja, revidirane su prognoze za 0,2 postotna boda. Prema novim projekcijama, inflacija bi mogla iznositi 3,7 posto, dok se privredni rast procenjuje na 3,2 posto, u poređenju sa ranijim projekcijama iz decembra prošle godine.
HNB ističe da je rast realnog BDP-a Hrvatske u prošloj godini ubrzan na 3,8 posto. Međutim, u 2025. i 2026. godini, očekuje se usporavanje na približno tri posto. Domaća potražnja bi mogla nastaviti da podržava rast, ali sa manjim doprinosom nego u 2024. godini.
U analizi se naglašava da bi početak godine mogao biti obeležen stagnacijom privredne aktivnosti usled slabljenja lične potrošnje, što je povezano sa bojkotom maloprodajnih trgovačkih lanaca tokom januara i februara. HNB očekuje da će ta stagnacija biti privremenog karaktera i da će lična potrošnja tokom godine ponovo ojačati, iako se očekuje da će rast biti slabiji nego u 2024. godini zbog predviđenog usporavanja rasta realnog raspoloživog dohotka domaćinstava.
Kada su u pitanju investicije, njihova stopa rasta takođe bi mogla usporiti nakon tri godine dvocifrenog rasta. Ipak, HNB veruje da će investicije ostati na solidnom nivou, uz jačanje doprinosa fondova EU i poboljšanje uslova finansiranja.
Osim toga, projektovano jačanje spoljne potražnje, iako slabije nego što se ranije očekivalo, trebalo bi doprineti daljem oporavku izvoza roba i usluga. Iako će rast izvoza usluga verovatno biti umjeren zbog visoke konkurencije na tržištu, HNB predviđa da će ukupni uvoz usporiti, što će negativno uticati na neto inostranu potražnju.
Rizici vezani uz rast realnog BDP-a su blago negativni, pretežno zbog geopolitičkih napetosti. Međutim, povećanje vojnih rashoda u EU u cilju jačanja sigurnosti može imati pozitivan efekat na privredni rast, navodi HNB.
Što se tiče inflacije, HNB je podigla prognozu rasta ukupne inflacije za 2025. godinu za 0,2 postotna boda na 3,7 posto, kao i za 0,1 postotni bod u 2026. na 2,6 posto. Povećanje inflacije delimično se pripisuje višem očekivanom rastu cena energije i osnovne inflacije, dok bi inflacija cena hrane mogla biti nešto niža nego što se ranije očekivalo.
Iako je projekcija inflacije blago revidirana naviše, HNB i dalje očekuje postepeno usporavanje inflacije u predstojećem periodu. Usporavanje osnovne inflacije, koja bi mogla pasti na 3,2 posto u 2025. godini sa 4,8 posto u 2024. godini, najviše će doprineti smanjenju prosečne godišnje inflacije.
Dodatno, prosečna godišnja stopa inflacije cena energije mogla bi znatno porasti u 2025. godini, uglavnom zbog administrativnog povećanja cena plina, električne i toplotne energije.
U međuvremenu, Evropska komisija je najavila uvođenje carina na američku robu u vrednosti od 26 milijardi evra, kao odgovor na američke carine na uvoz čelika i aluminija iz EU-a. Plan Komisije obuhvata aktiviranje suspendovanih carina na proizvode kao što su burbon viski, kao i nove namete na druge vrste alkoholnih pića, šminku i eterična ulja.
Ove promene na tržištu i u ekonomskim projekcijama predstavljaju izazov za hrvatsku privredu, ali istovremeno nude i mogućnosti za prilagodbu i rast u narednim godinama. HNB će nastaviti da prati razvoj situacije i prilagođava svoje politike u skladu sa ekonomskim kretanjima.
