Malim promenama svakodnevnih navika u pripremi i čuvanju hrane, svako od nas može mnogo da učini, kako za lični budžet, tako i za ukupnu održivost. Ovaj zaključak proizašao je iz radionice „Razbijanje mitova o hrani“, koju su organizovali projekat EU4Green i Evropska kuća Novi Sad u Francuskom institutu u ovom gradu.
Na radionici su se raspravljalo o najčešćim zabludama i greškama koje dovode do bacanja hrane. Učesnici su saznali kako prekomerna kupovina i neadekvatno čuvanje hrane doprinose ovom problemu. Predavači su ponudili praktične savete kako se osloboditi loših navika, smanjiti bacanje hrane, a istovremeno uštedeti novac i zaštititi životnu sredinu.
Karina Broneder, stručnjak za cirkularnu ekonomiju iz Agencije za životnu sredinu Austrije, istakla je da je bacanje hrane globalni problem koji ima dalekosežne posledice. U svetu se baci jedna trećina proizvedene hrane, što doprinosi gladi, ekonomskim gubicima i degradaciji životne sredine. Ona je naglasila da je prevencija bacanja hrane ključni deo cirkularne ekonomije i da bačena hrana čini oko 10% ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou.
Radionica je bila interaktivna, a posetioci su imali priliku da čuju konkretne korake koje mogu preduzeti kako bi smanjili otpad od hrane. Branka Ilakovac, stručnjak za prevenciju otpada od hrane i koordinatorka za komunikacije na projektu EU4Green, naglasila je da je u svetu ograničenih resursa nedopustivo bacati hranu. Proizvodnja hrane stvara ogroman pritisak na životnu sredinu, trošeći tlo, vodu i energiju. Dobra vest je da se otpad od hrane može smanjiti planskim upravljanjem, racionalnim kupovanjem i pravilnim čuvanjem hrane.
Projekat EU4Green je pomogao Ministarstvu u reviziji podataka i definisanju mera za efikasnu prevenciju otpada. Ova inicijativa usko je povezana sa širim ciljevima održivosti, uključujući odgovornu potrošnju i podizanje svesti javnosti. Darja Sokolić, stručnjak za bezbednost hrane iz Evropske agencije za sigurnost hrane, istakla je da znanje igra ključnu ulogu u poverenju koje imamo u hranu koju konzumiramo. Radionica je imala za cilj da edukuje građane o naučno utemeljenim informacijama i alatima koji će im pomoći da prepoznaju i odbace mitove o hrani.
Tokom radionice, prisutni su saznali kako otpad od hrane utiče na životnu sredinu i na koji način mogu promeniti svoje navike kako bi prestali da bacaju hranu. Takođe su naučili kako bezbedno čuvati i skladištiti namirnice, kao i kako principi cirkularne ekonomije mogu da se primene u svakodnevnom životu.
Projekat EU4Green podržava region Zapadnog Balkana u sprovođenju Zelene agende, a finansiraju ga Evropska unija i Austrijska agencija za razvoj (ADA). Sprovodi ga Agencija za životnu sredinu Austrije, a podržava ga i Ministarstvo zaštite životne sredine kroz ažuriranje Plana prevencije stvaranja otpada, ključnog strateškog dokumenta koji je usvojila Vlada Republike Srbije.
Plan ima za cilj smanjenje nastanka otpada i podsticanje razvoja cirkularne ekonomije. Uvođenje konkretnih mera na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou je od suštinske važnosti za ostvarenje ovih ciljeva. Kroz ovakve inicijative, građani mogu postati svesniji svog uticaja na životnu sredinu i preduzeti korake ka održivijem načinu života.
Promene u svakodnevnim navikama, kao što su racionalno planiranje obroka, pravilno čuvanje hrane i korišćenje ostataka, mogu značajno smanjiti količinu otpada. Smanjenjem bacanja hrane ne samo da čuvamo resurse, već i doprinosimo očuvanju životne sredine za buduće generacije. Ulaganje u edukaciju i promenu svesti može doneti dugoročne koristi za društvo u celini.
