Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), Rodoljub Živadinović, nedavno je izrazio zabrinutost zbog stanja u analizi kvaliteta i bezbednosti meda u Srbiji. On je ukazao na to da je Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede pre više od mesec dana prestala da analizira uzorke meda, što je izazvalo sumnju da neko iz te institucije ometa proces. Ove informacije prenosimo na osnovu izveštaja medija, uključujući AgroFin.
Živadinović je istakao da je do sada uzeto samo 11 uzoraka meda iz tri prodavnice, dok se prvobitno očekivalo da će biti analizirano između 150 i 200 uzoraka. On je naglasio da još uvek nisu podneti izveštaji o radu na analizama, iako je to bilo propisano zaključkom Vlade iz februara ove godine. Ova situacija je izazvala zabrinutost među pčelarima i potrošačima, jer kvalitet meda direktno utiče na zdravlje ljudi i tržišnu konkurenciju.
Jedna od ključnih tačaka u Živadinovićevoj izjavi je da Srbija ima jedinstvenu inovativnu analizu za kontrolu kvaliteta meda, koja je akreditovana u aprilu 2023. godine. Ova analiza, koja je uvedena u rad SPOS-a novembra te godine, omogućava detekciju C3 šećera iz šećerne repe, koji se nezakonito dodaju u med. Ova metoda je jedinstvena, dok samo Estonija i Austrija rade na sličnim analizama, ali su još uvek u procesu akreditacije.
Iako je Srbija postigla značajan napredak u analizi kvaliteta meda, Živadinović je naglasio da se inovativna analiza ne koristi u punoj meri. Prema njegovim rečima, ukoliko bi se ova analiza primenila kako treba, problem falsifikovanog meda na tržištu bi mogao biti rešen u roku od mesec dana. On je pozvao nadležne organe da ovu metodu proglase referentnom metodom, što bi dodatno osnažilo borbu protiv prevara i unapredilo kvalitet meda na tržištu.
Ova situacija ukazuje na potrebu za većom transparentnošću i efikasnošću u radu institucija koje su zadužene za kontrolu kvaliteta hrane. Med je jedan od najvažnijih prehrambenih proizvoda koji se konzumira širom sveta, a Srbija, kao zemlja bogata pčelarstvom, ima potencijal da se afirmiše na međunarodnom tržištu. Međutim, kvalitet i bezbednost meda moraju biti na visokom nivou da bi se očuvala reputacija srpskog meda.
Pčelarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju, a med se smatra jednim od najzdravijih prirodnih proizvoda. Pored njegove nutritivne vrednosti, med se koristi i u tradicionalnoj medicini, što dodatno naglašava značaj očuvanja njegovog kvaliteta. U poslednjih nekoliko godina, sve veći broj potrošača je postao svestan problema sa falsifikovanim medom, što je dovelo do povećane potražnje za kvalitetnim i prirodnim proizvodima.
U svetlu ovih događaja, važno je da pčelari, potrošači i institucije rade zajedno kako bi se obezbedio kvalitet meda. Obrazovanje potrošača o načinima prepoznavanja kvalitetnog meda, kao i transparentnost u analizi i kontroli, ključni su za borbu protiv falsifikata. Takođe, pčelari bi trebali biti podsticani da koriste inovativne metode analize kako bi se osigurala visoka standardizacija proizvoda.
U zaključku, situacija sa analizom meda u Srbiji zahteva hitnu akciju nadležnih organa kako bi se obezbedila zaštita potrošača i očuvala reputacija srpskog pčelarstva. Implementacija inovativne analize i povećanje broja uzoraka koji se analiziraju biće ključni koraci ka postizanju ovih ciljeva. Pčelari i potrošači zajedno mogu doprineti stvaranju zdravijeg tržišta i jačanju poverenja u kvalitet srpskog meda.
