Nadežda Petrović, srpska slikarka i ratna heroina, ostavila je neizbrisiv trag u srpskoj kulturi i istoriji. Rođena u Čačku oktobra 1873. godine, odrasla je u umetničkoj porodici koja je podsticala njen kreativni duh. Njen otac, koji je bio učitelj crtanja i krasnopisa, i majka učiteljica, inspirisali su je da se posveti umetnosti. Nadežda je završila Višu žensku školu u Beogradu, a svoje umetničko obrazovanje nastavila je kod poznatih umetnika poput Đorđa Krstića i Julijusa Ekstera u Minhenu.
Nadežda je svoju prvu samostalnu izložbu imala 1900. godine, ali nije naišla na pozitivne kritike. Njen rad je bio drugačiji i moderniji od onoga što je tadašnja srpska javnost očekivala. Ipak, nastavila je da se usavršava, postajući jedna od najznačajnijih figura srpskog likovnog stvaralaštva. Osnovala je umetničko društvo Lada 1904. godine, koje je imalo ključnu ulogu u razvoju umetnosti u Srbiji.
Kao slikarka, Nadežda je bila poznata po svojim portretima, pejzažima i aktovima. Njena dela su se odlikovala jakim koloritom i originalnim izrazom, a tematski su često obuhvatala nacionalne motive. Nadežda je bila prva srpska slikarka koja je postavila temelje modernog slikarstva, a njeni radovi su najviše bili povezani sa ekspresionizmom i fovizmom. Njen opus uključuje oko tri stotine slika, među kojima su i neka od najznačajnijih dela srpske umetnosti.
Osim umetnosti, Nadežda je bila aktivna i u društvenom životu. Tokom Prvog svetskog rata, posvetila se humanitarnom radu, postavši dobrovoljna bolničarka. Njena hrabrost i posvećenost borbi za slobodu Srbije su je učinile nacionalnom heroinom. Osnovala je Kolo srpskih sestara 1903. godine, organizaciju koja je pružala pomoć Srbima u neoslobođenoj Staroj Srbiji. Njena uloga u Kolu je bila ključna, a Nadežda je bila prvi sekretar društva.
Nadežda je aktivno učestvovala u Prvom svetskom ratu, gde je radila kao bolničarka u Valjevskoj bolnici. U to vreme, Srbija se suočavala sa teškim epidemijama, a tifus je bio posebno razoran. Unatoč opasnosti, Nadežda je odlučila da se vrati u Valjevo i pomogne ranjenim vojnicima. Nažalost, njen plemeniti gest je koštao života. Razbolela se od tifusa i preminula 3. aprila 1915. godine u 41. godini. Njena smrt je ostavila dubok trag u srpskoj javnosti, a novine su je opisale kao „oduševljenu Srpkinju i jednu od osnivačica Kola Srpskih sestara“.
Nadežda Petrović je danas prepoznata kao jedna od najvažnijih figura srpske umetnosti i kulture. Njena dela su sačuvana i izložena u različitim galerijama, a njena ostavština nastavlja da inspiriše nove generacije umetnika. Njena hrabrost, posvećenost i umetnički doprinos su ostavili neizbrisiv trag u srpskoj istoriji, a njen život i delo se i dalje proučavaju i cene. U svetlu svega što je postigla, Nadežda ostaje simbol snage, umetnosti i hrabrosti u teškim vremenima.
