BEOGRAD – Potreba za vodonikom u Evropskoj uniji u budućnosti biće veća od trenutne proizvodnje, izjavio je danas Pavle Milekić, stručnjak za finansiranje obnovljivih izvora energije iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). On je naglasio da će vodonik morati da se uvozi i da će biti potrebno značajno investiranje u njegovu proizvodnju. EBRD planira da nastavi sa ulaganjima u razvoj vodonika, što je ključno za njegovu budućnost.
Milekić je istakao da EBRD trenutno finansira više od 10 projekata vezanih za vodonik i da postoji dobra saradnja sa zemljama poput Uzbekistana i Jordana, gde postoji ekonomski smisao za ova ulaganja. U tom smislu, EBRD pruža tehničku pomoć ovim zemljama.
Na konferenciji „Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije“, specijalista za tehničku podršku iz japanske kompanije Tojota, Slobodan Nikolić, rekao je da kompanija vidi budućnost u vodoniku i drugim alternativnim izvorima energije. On je naglasio da, i pored postojećih projekata, infrastruktura za vodonik još uvek nije dovoljno razvijena. Tojota je od 1992. godine radila na razvoju vodonika i postala je prva kompanija koja je 2015. godine plasirala automobil na vodonik.
Direktor Centra za ekologiju i tehnoekonomiku u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Slobodan Cvetković, rekao je da je za širu primenu vodonične tehnologije potrebno smanjiti cenu zelenog vodonika na nivo koji bi bio prihvatljiv za krajnje korisnike. Cvetković je napomenuo da će veštačka inteligencija igrati ključnu ulogu u proizvodnji vodonika i razvoju energetike.
Bojan Bogdanović iz EBRD-a istakao je značaj prve javne solarno-termalne elektrane u Novom Sadu, koja se planira do 2029. godine i koja će doprineti proizvodnji vodonika. On je objasnio da će projekat uključivati izgradnju postrojenja sa sezonskim skladištima energije, što će omogućiti efikasniju upotrebu vodonika.
Predrag Grujičić, šef jedinice za gas u Sekretarijatu energetske zajednice, naglasio je da u EU postoji oko 200.000 kilometara mreže za prirodni gas, od čega je samo 2.000 kilometara namenjeno isključivo vodoniku. On predviđa da će do 2030. godine značajan deo mreže biti preusmeren na vodonik, što se može očekivati i u Srbiji.
Ambasador Japana u Srbiji, Akira Imamura, rekao je da Japan prednjači u tehnologiji vodonika, sa najvećim brojem patenata na svetu u ovoj oblasti. On je istakao da se japanska domaćinstva već koriste gorivim ćelijama za proizvodnju električne energije.
S obzirom na sve ove informacije, jasno je da je vodonik ključni faktor u energetskoj tranziciji i da će se njegov razvoj nastaviti sa značajnim ulaganjem i međunarodnom saradnjom, što predstavlja priliku za Srbiju da se priključi ovom globalnom trendu.
