Opozicija u Crnoj Gori i Srbiji pokazuje znake sinhronizovane akcije, što je postalo evidentno kroz nedavne događaje u Skupštini Crne Gore. Jelena Božović, poslanica Nove srpske demokratije i predsednica Ustavnog odbora, izjavila je na svom Fejsbuk profilu da su poslanici Demokratske partije socijalista (DPS) pokušali da spreče održavanje sednice korišćenjem dimnih bombi i pokušajem otimanja dokumentacije. Ovaj incident je izazvao osude, s obzirom na to da su među poslanicima bile i žene u teškim zdravstvenim stanjima, što je dodatno podiglo tenzije.
Božović je naglasila da ovakvi postupci opozicije ugrožavaju živote i zdravlje ljudi. Pomenula je trudnicu, poslanicu koja je preživela moždani udar, kao i još nekoliko koleginica koje su bile izložene nasilju tokom pokušaja ometanja sednice. Ova situacija, prema njenim rečima, predstavlja odraz nesposobnosti i bahatosti opozicije, koja bi trebalo da se ponaša odgovornije.
U Crnoj Gori, situacija u Skupštini je postala sve napetija, s obzirom na to da se opozicija sve više koristi radikalnim metodama kako bi izrazila svoje nezadovoljstvo. Božović je naglasila da je svaki vid demokratskog delovanja važan, ali da bi trebao biti smislen i opravdan. Prema njenom mišljenju, ovakvi postupci samo štete kredibilitetu opozicije i otežavaju situaciju u zemlji.
Ova vrsta nasilja u parlamentarnim institucijama nije jedinstvena samo za Crnu Goru. U Srbiji, takođe, postoji slična situacija gde se opozicija često suočava sa kritikama zbog svojih metoda delovanja. Opozicione stranke u Srbiji često organizuju proteste i okupljanja, ali se povremeno dešava da ta okupljanja prerastu u nasilje ili ozbiljne sukobe sa policijom. Ovakve situacije dodatno polarizuju političku scenu i otežavaju dijalog između vlasti i opozicije.
U Srbiji, aktuelna vlast često kritikuje opoziciju zbog nedostatka konstruktivnih predloga i oslanjanja na radikalne mere. Opozicija, s druge strane, smatra da vlast ignoriše njihove zahteve i probleme sa kojima se građani suočavaju. Ova tenzija stvara atmosferu nesigurnosti i nepoverenja među građanima, koji se osećaju kao da su zarobljeni između dva suprotstavljena bloka.
U ovom kontekstu, važno je naglasiti da su parlamenti u demokratskim društvima mesta za dijalog i razmenu ideja. Kada se nasilje i agresija koriste kao sredstva za postizanje političkih ciljeva, to ne samo da potkopava demokratske vrednosti, već i stvara opasne presedane za buduće generacije. Političke stranke bi trebale da rade na izgradnji kulture dijaloga i poštovanja, umesto da se oslanjaju na nasilje ili pretnje.
Uprkos trenutnim izazovima, mnogi građani i dalje veruju u mogućnost promene i poboljšanja političke situacije. Organizovanje mirnih protesta, dijalog između vlasti i opozicije, kao i aktivno učešće građana u političkom procesu, ključni su za izgradnju stabilnije i pravednije društvene sredine.
U ovom trenutku, kada se Crna Gora suočava sa višestrukim izazovima, važno je da svi akteri u političkom životu prepoznaju značaj odgovornog ponašanja i konstruktivnog dijaloga. Samo na taj način mogu se stvoriti uslovi za napredak i razvoj društva, a građani mogu imati poverenje u institucije koje ih predstavljaju. Ova situacija zahteva hitnu pažnju i delovanje svih strana kako bi se izbegle dalje tenzije i nasilje.
