Svako pravno ili fizičko lice koje poseduje nepokretnost u Srbiji, bez obzira na to da li je rezident ili nerezident, ima obavezu da plaća porez na imovinu. Ove informacije je iznela Jelena Dukić, rukovodilac sektora za oglase na portalu Nekretnine.rs. Porez se plaća bez obzira na prebivalište, što znači da svako ko ima nekretninu mora da ispuni ovu obavezu.
Dukićeva dodatno objašnjava situacije kada je porez na imovinu posebno komplikovan, kao u slučajevima kada više članova porodice poseduje nekretnine ili u kontekstu odnosa stanodavac-podstanar. Porez na imovinu obuhvata sve vrste nepokretnosti, uključujući stanove, kuće, poslovne prostore, garaže i zemljišta. Kada postoji više vlasnika jedne nepokretnosti, svaki suvlasnik je dužan da plati porez prema svom udelu. Ako udeli nisu jasno određeni, porez se deli ravnomerno.
Obaveza plaćanja poreza nastaje čim postanete vlasnik nekretnine, bez obzira na to da li je u pitanju kupovina, nasledstvo ili neki drugi način sticanja. Poreska prijava mora se podneti nadležnoj poreskoj upravi u roku od 30 dana od sticanja vlasništva, čak i za nekretnine koje nisu u upotrebi, kao što su vikendice koje nisu legalizovane.
Porez na imovinu se obračunava na osnovu procenjene tržišne vrednosti nekretnine. Ova vrednost zavisi od korisne površine objekta, koja se računa kao zbir površina između zidova, bez terasa i tavana. Korisna površina zemljišta obuhvata ukupnu površinu parcele.
Postoje i određene poreske olakšice koje mogu smanjiti iznos poreza. Dukićeva ukazuje na to da se porez na imovinu može umanjiti za 1% godišnje zbog amortizacije, ali najviše do 40% vrednosti nepokretnosti od godine izgradnje. Takođe, ako obveznik živi u nekretnini i ima prijavljeno prebivalište, porez se može umanjiti za 50%, ali najviše do 20.000 dinara.
Na društvenim mrežama često se postavljaju pitanja vezana za porez na imovinu. Jedna od najčešćih dilema je da li vlasnici koji imaju više nekretnina treba da plaćaju porez na sve njih. Odgovor je potvrdan; svaki vlasnik mora da plati porez za sve nepokretnosti koje poseduje, ali može ostvariti pravo na navedene poreske olakšice.
Takođe, često se postavlja pitanje kako se plaća porez u slučaju podstanara. Prema Zakonu o prebivalištu i boravištu građana, podstanar je dužan da prijavi svoje boravište u roku od osam dana od zakupa, uz ugovor o zakupu. Na taj način stiče pravo na različite usluge, kao što su parking, prijava deteta u vrtić ili izbor zdravstvene ambulante.
Sa druge strane, stanodavac je dužan da podnese poresku prijavu lokalnoj Poreskoj upravi. Porez na prihod od zakupa izračunava se tako što se bruto zakupnina umanjuje za 25% normiranih troškova, a na preostali iznos primenjuje se poreska stopa od 20%. Stanodavci su dužni da podnesu poresku prijavu u roku od 30 dana od dana kada prime kiriju.
Važno je napomenuti da plaćanje poreza na imovinu ne predstavlja samo obavezu, već i način da se doprinese razvoju zajednice i poboljšanju infrastrukture. Ulaganje u nekretnine i njihovo održavanje od suštinskog je značaja za ekonomski rast i kvalitet života građana.
U svetlu svih informacija, jasno je da je razumevanje obaveza vezanih za porez na imovinu ključno za svakog vlasnika nepokretnosti u Srbiji. Obaveze se ne odnose samo na plaćanje, već i na pravilan način izveštavanja i korišćenja mogućnosti olakšica koje su na raspolaganju.
