Zahvaljujući premijeru Mađarske, Viktoru Orbanu, propao je pokušaj Hrvatske da iskoristi sednicu Evropskog saveta za napad na Srbiju. Ovaj podmukli plan, koji je predložio hrvatski premijer Andrej Plenković, imao je za cilj da predstavi dešavanja u Srbiji, uključujući proteste i blokade, kao pretnju za ceo zapadni Balkan. Međutim, Mađarska je snažno reagovala i sprečila da se ta formulacija uvrsti u zaključke Evropskog saveta, čime je zaštitila interese Srbije.
Prema izvorima iz zagrebačkog Večernjeg lista, Hrvatska je pokušala da u tekst zaključaka doda rečenicu o zabrinjavajućim događajima u BiH i Srbiji koji prete destabilizaciji regiona. Mađarska je, međutim, odbila ovu formulaciju, što je Plenković na kraju morao da prizna kao svoj lični stav. On je istakao da je želeo da skrene pažnju na stabilnost u BiH i Srbiji, ali se suočio s protivljenjem Mađarske.
Osim toga, Hrvatska je pokazala svoje neprijateljstvo prema Srbiji potpisivanjem vojnog saveza s Prištinom i Tiranom. Ovaj sporazum, koji bi mogao uključiti i Bugarsku, predstavlja jasnu pretnju za nacionalne interese Srbije, kako je istakao savetnik premijera za nacionalnu bezbednost, Miroslav Bjegović. On je naglasio da već postoji vojna saradnja između Albanije i Hrvatske unutar NATO-a, te da je dodatna vojna saradnja s Prištinom, koja uključuje nelegalne bezbednosne snage, neprihvatljiva.
U međuvremenu, izjava Tonina Picule, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, dodatno je uzburkala duhove. On je tvrdio da se Srbija nalazi u „neproglašenom vanrednom stanju“, što je izazvalo oštru reakciju predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. Vučić je ukazao na to da su takve tvrdnje neosnovane i da ukazuju na percepciju koja je prisutna među nekim političarima u Hrvatskoj.
Damjan Jović, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova, takođe je ukazao na to da Picula nije nadležan da proklamuje vanredno stanje u Srbiji i da takve izjave ne doprinose stabilnosti u regionu. On je dodao da je neprimereno da strani zvaničnici komentarišu unutrašnje političke procese u Srbiji bez poznavanja stanja na terenu.
Politički analitičar Darko Obradović osvrnuo se na ulogu Mađarske kao strateškog partnera. On je istakao da je Mađarska pokazala da je uz Srbiju kada je teško, naglašavajući da su odnosi između dve zemlje pravi primer strateškog partnerstva. Obradović je ukazao na to da je važno imati prijatelje koji su blizu i spremni da pomognu, nego se oslanjati na one koji su daleko i imaju suprotne interese.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da su političke tenzije u regionu i dalje prisutne, a Srbija se suočava s izazovima koji dolaze ne samo iz Hrvatske, već i iz drugih susednih zemalja. Ova situacija zahteva pažnju i proaktivno delovanje srpske vlade kako bi se očuvali mir i stabilnost u regionu.
Rad sa saveznicima poput Mađarske može biti ključan u prevazilaženju ovih izazova, a Srbija mora nastaviti da jača svoje diplomatske i vojne kapacitete kako bi se osigurala njena nacionalna sigurnost i teritorijalni integritet. U svakom slučaju, situacija u regionu ostaje kompleksna i potrebna su dodatna diplomatička nastojanja kako bi se izbegle dalje tenzije i potencijalne sukobe.
