Sekretar finansija Skot Besent izjavio je da je „žalosno što Kina ne želi da dođe i pregovara“ o tarifnom sporazumu, nazivajući je „najgorim prestupnicima u međunarodnom trgovinskom sistemu“. Ova izjava dolazi u trenutku kada je predsednik Donald Tramp povećao carine za Kinu na 104%, što je izazvalo odgovor Pekinga u obliku uvođenja carina od 84% na američku robu.
Besent je u sredu ujutro, tokom gostovanja na Foks Biznis, odbacio potez Kine kao neuspešan. On je naglasio da je kineska ekonomija „najneuravnoteženija u istoriji modernog sveta“, dodajući da je trenutna eskalacija zapravo gubitak za Kinu. „Oni su zemlja viška. Kineski izvoz u SAD je pet puta veći od našeg izvoza u Kinu. Dakle, oni mogu da podignu svoje carine, i šta onda?“, upitao je Besent.
Iako se situacija čini napetom, Besent je ukazao na to da predsednici Tramp i Si Đinping i dalje održavaju „veoma dobre lične odnose“. On veruje da bi Kina i SAD mogli da se kreću u pravcu saradnje sve dok SAD nastoje da „rebalansiraju svoju ekonomiju ka većoj proizvodnji“, a Kina ka „većoj potrošnji“.
Ova razmena reči između američkih zvaničnika i kineskih vlasti naglašava sve dublje tenzije u trgovinskim odnosima između dve najveće svetske ekonomije. Trgovinski rat, koji je počeo pre nekoliko godina, došao je do tačke u kojoj su obe strane implementirale visoke carine na robu jedni drugih, što je izazvalo zabrinutost kod mnogih analitičara i ekonomista.
Prema nekim izvorima, trgovinski rat između SAD-a i Kine mogao bi imati dalekosežne posledice ne samo za ove dve zemlje, već i za globalnu ekonomiju. Mnogi se plaše da bi povećanje carina moglo dovesti do usporavanja ekonomskog rasta, porasta cena potrošačkih dobara, a možda čak i do recesije u nekim sektorima.
Osim ekonomskih posledica, ovakva situacija može uticati i na političke odnose između SAD-a i Kine. Iako lideri ovih zemalja pokušavaju da održe komunikaciju, razlike u pristupu trgovini i ekonomiji mogle bi dovesti do dodatnih napetosti.
Trampova administracija već je najavila da će nastaviti sa pritiscima na Kinu da reši pitanja vezana za trgovinsku nerazmeru i intelektualnu svojinu. Američki zvaničnici smatraju da Kina ne poštuje međunarodne trgovinske norme i da koristi nedozvoljene metode kako bi ostvarila prednost na tržištu.
S druge strane, Kina se brani tvrdeći da su njene ekonomske politike u skladu sa njenim razvojnim ciljevima i potrebama. Oni ističu da su carine koje je uvela Amerika neprihvatljive i da će negativno uticati na obe ekonomije.
U svetu gde su trgovinski odnosi sve više pod lupom, mnogi analitičari predviđaju da će se ovakva situacija nastaviti u narednim mesecima. Mnogi se nadaju da će dijalog prevladati i da će se strane vratiti za pregovarački sto kako bi se postigao održiv sporazum koji bi mogao umanjiti tenzije.
Na kraju, čini se da su ekonomija i politika uvek povezane, a trgovinski sporovi između SAD-a i Kine samo su jedan od mnogih primera kako globalni ekonomski trendovi mogu uticati na međunarodne odnose. Dok se svet suočava sa brojnim izazovima, nastavak komunikacije i saradnje između velikih sila biće ključan za stabilnost i prosperitet u budućnosti.
