Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu naredbu koja stupa na snagu u ponoć po lokalnom vremenu, a kojom se uvode „uzvratne carine“ na uvoz stranih automobila. Ove carine će iznositi 25 procenata, čime se nastoji zaštititi domaća automobilska industrija i osnažiti ekonomija Sjedinjenih Američkih Država.
Tramp je ovaj dan nazvao „Danom oslobođenja“ i istakao da će 2. april 2025. godine ostati zapamćen kao trenutak kada se američka industrija „ponovo rodila“. Tokom obraćanja javnosti, Tramp je naglasio da su tokom decenija SAD bile žrtve ekonomskih nepravdi od strane stranih zemalja, kako prijateljskih, tako i neprijateljskih. Prema njegovim rečima, zemlja više ne može da dozvoli „jednostranu ekonomsku predaju“ i mora se fokusirati na dobrobit svojih građana.
Tramp je takođe istakao da su prethodne administracije, kako kaže, dopustile da se strana preduzeća bogate na račun američkih radnika, što je dovelo do gubitka radnih mesta i slabljenja domaće proizvodnje. Njegova administracija, kako je naglasio, ima za cilj da preokrene taj trend i stvori nova radna mesta kroz zaštitu domaće industrije.
Očekuje se da će ove carine uticati na cene automobila na američkom tržištu, što bi moglo dovesti do povećanja troškova za potrošače. Ekonomisti i analitičari upozoravaju da bi ovakve mere mogle izazvati trgovinske tenzije sa zemljama koje izvoze automobile u SAD, uključujući Evropu, Japan i Južnu Koreju.
Mnogi se pitaju kako će ova odluka uticati na odnose SAD-a sa zemljama koje se suočavaju sa novim carinama. Naime, strane vlade već su izrazile zabrinutost i pripremaju se za moguće kontra mere. Ipak, Tramp je poručio da neće odustati od svojih planova i da je odlučan u nameri da zaštiti američku ekonomiju.
Trampova administracija se nada da će ove mere podstaći domaće proizvodne kapacitete i povećati ulaganja u američku industriju. U prethodnim mesecima, predsednik je često govorio o potrebi da se obnovi proizvodnja u zemlji i da se stvore radna mesta za američke radnike.
Osim automobilske industrije, Tramp planira da proširi ovu politiku na druge sektore, uključujući čelik i aluminijum, koji su takođe bili podložni stranim uvozima. Ove strategije su u skladu sa njegovim načelima „Amerika na prvom mestu“ i predstavljaju njegovu viziju o ekonomskom jačanju Sjedinjenih Američkih Država.
Trampove mere naišle su na podršku nekih industrijskih lidera u SAD-u, koji smatraju da su potrebne kako bi se suprotstavili stranoj konkurenciji. Međutim, protivnici ovih mera upozoravaju da bi one mogle stvoriti više problema nego rešenja, a posebno se plaše porasta cena i smanjenja konkurentnosti američkih proizvoda na globalnom tržištu.
U narednim danima i nedeljama, pažnja će biti usmerena na to kako će strana vlada reagovati na ove carine i da li će doći do trgovinskog sukoba. Takođe, biće važno pratiti kako će potrošači reagovati na povećanje cena automobila i drugih proizvoda koji će biti pogođeni novim carinama.
U zaključku, Trampova izvršna naredba o uzvratnim carinama predstavlja značajan korak u njegovoj ekonomskopolitičkoj strategiji, ali i izazov u odnosima sa stranim partnerima. Dok se neki nadaju da će to ojačati američku ekonomiju, drugi se plaše da bi moglo dovesti do neželjenih posledica na tržištu.
