Ovaj tekst se fokusira na probleme penzionera u Herceg Novom, koji su već godinama slični. Prema poslednjoj evidenciji iz 2023. godine, u ovom gradu ima oko 6.872 penzionera, od kojih čak 3.308 zarađuje minimalnu penziju. Ova informacija je navedena na nedavnoj sednici Skupštine hercegnovskog Udruženja penzionera, tokom koje je ponovo izabran Aleksa Radulović za predsednika na još jedan četvorogodišnji mandat.
Radulović ističe da je socijalni status penzionera u Crnoj Gori sve lošiji, bez obzira na minimalnu penziju od 450 evra. Ova suma je, prema njegovim rečima, izgubila na vrednosti zbog inflacije i rasta troškova života. On naglašava da su penzioneri koji su radili puni radni staž od 40 godina dovedeni u istu situaciju kao i oni koji su radili samo 15 godina. Radulović veruje da je nepravdu potrebno ispraviti. Pored toga, ukazuje na smanjenje sredstava koja su uplaćivana na ime doprinosa zaposlenih, što je dovelo do gubitaka u Fondu PIO.
On je kritikovao odluku Vlade da smanji doprinose na zarade zaposlenih, što je, kako navodi, rezultiralo povećanim gubitkom Fonda, koji je sa 40 miliona evra narastao na 80 miliona evra od 1. januara do marta. Ovi gubici su isključivo posledica umanjenja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Jedan od dugogodišnjih problema je i nerešeno stambeno pitanje. Prema evidenciji Udruženja, oko stotinu penzionera u Herceg Novom čeka na rešenje svog stambenog statusa, neki od njih već 30 godina. Radulović naglašava da su uputili zahteve Fondu PIO za dodelu sredstava, ali do sada nisu dobili odgovor. Ova situacija je dodatno otežana obustavljanjem sredstava za gradnju stanova zbog malverzacija u Podgorici, Nikšiću i Cetinju.
S druge strane, Opština Herceg Novi pruža različite oblike pomoći Udruženju, što omogućava njegov opstanak. Opštinska organizacija Crvenog krsta je otkazala prostorije, ali su im produžili zakup do kraja godine. Radulović naglašava da je njihovo udruženje jedino u Crnoj Gori koje već 30 godina nema rešene kancelarije. Opština im takođe omogućava besplatne autobuske karte, plaća geronto domaćice, kao i zakupnine za udruženja u Sutorini, Đenovićima i Herceg Novom. Ipak, Radulović smatra da je sve to minimalno i ističe da su stalno u deficitu, koji pokrivaju zahvaljujući pomoći opštine.
Pored socijalnih i stambenih problema, zdravstvena zaštita penzionera takođe nije na zadovoljavajućem nivou. Iako imaju dobar odnos sa bolnicom Meljine i Institutom Igalo, najveći problemi se javljaju oko zakazivanja pregleda kod specijalista. KBC se posebno ističe kao problematična institucija. U Udruženju će, prema rečima Radulovića, tražiti poboljšanje zdravstvene zaštite za penzionere od Ministarstva zdravlja, kako bi se osigurala adekvatna briga za ovu populaciju.
Sve ove informacije oslikavaju izazove sa kojima se penzioneri suočavaju u Herceg Novom. Socijalni status, stambena pitanja i zdravstvena zaštita predstavljaju ključne probleme koji zahtevaju urgentno rešenje. Radulović i njegovo Udruženje nastaviće da se bore za prava penzionera, kako bi im obezbedili bolji životni standard i dostojanstvo. Ukoliko se postojeći problemi ne reše, penzioneri će nastaviti da trpe posledice ekonomske krize i inflacije, što može dodatno pogoršati njihove životne uslove.
U zaključku, penzioneri u Herceg Novom se suočavaju sa nizom ozbiljnih problema koji zahtevaju hitnu pažnju vlasti. Samo kroz zajednički rad i saradnju između Udruženja, lokalne vlasti i drugih institucija može se stvoriti bolje okruženje za penzionere, koje će im omogućiti dostojanstven život.
