Kancelarija za Kosovo i Metohiju osudila je skrnavljenje Crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Orahovcu, što su ocenili kao još jedan incident u nizu napada na imovinu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji. U saopštenju se navodi da ovi incidenti ukazuju na jasnu etničku i versku netrpeljivost počinilaca. Takođe, ističu da su počinioci skrnavljenja inspirisani svakodnevnom antisrpskom retorikom i potezima privremenih vlasti iz Prištine.
Kancelarija za KiM je naglasila da se u gradu, koji je nasilno etnički očišćen od Srba, jasno vidi namera da se proteraju i onesposobe malobrojni Srbi koji su ostali da žive u teškim uslovima. Za njih, Crkva predstavlja važno mesto okupljanja i duhovne podrške. Umesto da se radi na izgradnji verske i međunacionalne tolerancije, svedočimo učestalim napadima i provokacijama na račun srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve. Nažalost, za ovakve napade po pravilu počinioci nikad ne odgovaraju.
U saopštenju se takođe podseća na konkretan incident koji se dogodio u noći između utorka i srede, kada je maskirani muškarac upao u dvorište crkve Uspenja Presvete Bogorodice. On je pocepao crkvenu zastavu Srpske pravoslavne crkve koja se nalazila na zvoniku hrama, dok je druga zastava, koja se nalazila kod gorionika za sveće, ukradena. Ovaj događaj je dodatno osvetlio problem sigurnosti srpskih verskih objekata na Kosovu i Metohiji.
Kancelarija je istakla da politika skrnavljenja, uništavanja i paljenja svega što je srpsko i dalje ima podršku u Prištini, što dodatno otežava život Srbima na Kosovu i Metohiji. Ovakvi incidenti su samo deo šireg trenda nasilja i netrpeljivosti prema srpskoj zajednici, koja se bori za opstanak u regionu.
Ovi događaji dolaze u trenutku kada su srpske zajednice na Kosovu i Metohiji već suočene sa brojnim izazovima, uključujući nedostatak osnovnih prava i sigurnosti. Srbi su često izloženi pritiscima, a njihova imovina i kulturni identitet su u opasnosti. Ovakvi napadi dodatno pogoršavaju ionako tešku situaciju i ukazuju na potrebu za međunarodnim posredovanjem i zaštitom srpskog stanovništva.
Mnogi analitičari smatraju da je ovakvo ponašanje rezultat dugogodišnje politike diskriminacije i marginalizacije Srba na Kosovu. Često se ističe da trenutne vlasti u Prištini ne preduzimaju dovoljno kako bi zaštitile srpske zajednice i njihove verske objekte. Umesto toga, sve više se stvara osećaj nesigurnosti i straha među Srbima, koji se boje za svoju budućnost.
U svetlu ovih događaja, važno je da međunarodna zajednica reaguje i pruži podršku srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji. Bez adekvatne zaštite i podrške, srpski narod će se suočiti sa još težim izazovima u očuvanju svog identiteta i prava.
Zaključak je da je potrebna hitna reakcija kako bi se osiguralo da ovakvi incidenti ne postanu uobičajeni, te da se obezbede sigurnosni mehanizmi koji će zaštititi srpsku zajednicu i njihove kulturne i verske objekte. U suprotnom, srpska zajednica na Kosovu i Metohiji će se suočiti sa daljim gubitkom svojih prava i identiteta.
