U Briselu su visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas, kao i komesarka za proširenje Marta Kos, izrazile zabrinutost zbog novih zakona koje je gruzijski parlament usvojio bez potrebnih javnih konsultacija. Ovi zakoni, među kojima su Zakon o registraciji stranih agenata i Zakon o radiodifuziji, pružaju gruzijskim vlastima dodatne alate za suzbijanje neslaganja i pooštravanje represivne politike.
U saopštenju se naglašava da ovi zakoni mogu stigmatizovati rad građanskih aktivista, ugroziti opstanak civilnog društva i nezavisnih medija, smanjiti zaštitu ljudskih prava, neopravdano ograničiti osnovne slobode i narušiti demokratsko donošenje odluka. Kalas i Kos ističu da ovi koraci dodatno potkopavaju temelje demokratije u Gruziji.
„Ove akcije su suštinski nespojive sa vrednostima EU, kao što su demokratija, vladavina prava i medijski pluralizam, i daleko su od očekivanja za zemlju kandidata. Negativno će uticati na put Gruzije ka EU. O pridržavanju ovih vrednosti EU ne može se pregovarati“, naglašava se u saopštenju.
Kalas i Kos su ukazale na to da ogromna većina gruzijskog naroda želi da se njihova zemlja pridruži Evropskoj uniji. „Pozivamo vlasti da pokažu istinsku i nepovratnu posvećenost povratku na put ka EU. To zahteva zaustavljanje nasilja nad građanima, oslobađanje svih nepravedno privedenih, suspenziju represivnih zakona, konsultacije sa Venecijanskom komisijom i uključivanje u smislen dijalog sa civilnim društvom i svim političkim akterima kako bi se pronašao izlaz iz trenutne krize“, navodi se u saopštenju.
Povratak Gruzije na put pristupanja EU u potpunosti je u rukama vlasti te zemlje. „Evropska unija ostaje spremna da podrži evropske težnje gruzijskog naroda i sve napore ka demokratskoj, stabilnoj i evropskoj budućnosti Gruzije“, istakle su Kalas i Kos.
Gruzijski parlament je u utorak usvojio zakon o stranim agentima, koji je sličan američkom Zakonu o registraciji stranih agenata (FARA). Za zakon je glasalo 86 poslanika, dok nijedan nije bio protiv. Ovaj zakon definiše pojam stranog agenta, postupak registracije i obavezu podnošenja finansijskih deklaracija.
Nepoštovanje uslova zakona povlači krivičnu odgovornost i primenjuje se ne samo na neprofitna pravna lica sa stranim finansiranjem, već i na fizička lica. Takođe, parlament je u istom danu usvojio amandmane na zakon o radiodifuziji, čime su uvedene nove regulative i mere nadzora. Ove amandmane je vladajuća partija opravdala potrebu za strožijim smernicama za tačno i pravično izveštavanje, kao i za zaštitu maloletnika.
Osim toga, predviđeno je regulisanje načina izveštavanja o oružanim sukobima, nesrećama i drugim vanrednim situacijama. Ove promene dodatno podižu zabrinutost u vezi sa slobodom medija u zemlji, budući da se kritičari boje da će novi zakoni omogućiti vlastima da cenzurišu medije i suzbiju slobodu izražavanja.
U kontekstu ovih zakona, mnogi aktivisti i posmatrači smatraju da je Gruzija na kritičnom raskršću, gde se suočava sa izborom između evropskih vrednosti i autoritarnog upravljanja. EU je jasno stavila do znanja da će usvajanje ovakvih zakona imati ozbiljne posledice na put Gruzije ka članstvu u Uniji, te će biti potrebno da vlasti preispitaju svoje korake u svetlu opasnosti koje ovi propisi predstavljaju za demokratiju i ljudska prava.
Zabrinutost međunarodnih institucija i organizacija, kao i lokalnih građanskih grupa, ukazuje na to da je potrebna hitna reakcija kako bi se obezbedila zaštita demokratije i ljudskih prava u Gruziji. U tom smislu, pozivi da se obustavi primena ovih zakona i uspostavi dijalog sa svim relevantnim akterima postaju sve glasniji.
