Banjaluka – Ustav Republike Srpske je tema koja se ponovo našla na stolu, a stručnjaci ističu njegovu važnost u kontekstu zaštite dejtonske BiH i očuvanja Republike Srpske unutar tog okvira. Marko Romić, asistent na Pravnom fakultetu u Banjaluci, naglašava da novi ustav treba da se zasniva na principima koji su se pokazali kao dugovečni i efikasni u praksi.
Romić ističe da trenutni ustav ima svoje slabosti, pre svega zbog uticaja koji su imali nelegitimni visoki predstavnici, kao što je Kristijan Šmit. On naglašava da se bilo kakve izmene ustava moraju vršiti isključivo u skladu sa procedurom koja je propisana samim ustavom, bez obzira na pritiske spolja.
U kontekstu izrade novog ustava, Jelena Pajić Baštinac, generalni sekretar predsednika Republike, poručuje da novi ustav mora jasno definisati Republiku Srpsku kao ustavnopravni entitet. Ona naglašava da je važno da Srpska ima puno pravo na suvereno odlučivanje u svim pitanjima od značaja za njen opstanak i razvoj. Ovaj korak ne treba gledati samo kao pravni, već i kao politički signal odlučnosti Republike da se odupre dugogodišnjim pritiscima i očuva svoj suverenitet.
Baštinac podseća da se Republika Srpska suočava sa brojnim izazovima, kako unutar zemlje, tako i sa spoljašnjih pritisaka koji dolaze od strane međunarodnih institucija i organizacija. Ona ističe da je sada pravi trenutak za donošenje novog ustava koji će biti jači i otporniji na takve pritiske.
Jedna od ključnih tačaka koje Baštinac ističe je potreba za očuvanjem tradicionalnih vrednosti, kao i borba za očuvanje porodice. Nova ustavna regulativa treba da potvrdi suverenitet Republike Srpske i pravo njenih građana da slobodno odlučuju o svojoj budućnosti.
U svetlu globalnih izazova, Baštinac veruje da su institucije Republike Srpske pod stalnim pritiskom, te da je nužno postaviti jasne i čvrste temelje u novom ustavu. Ovo je, kako kaže, prilika da se reafirmiše identitet Republike Srpske kao autonomnog entiteta unutar BiH, koji ima pravo na svoj pravni okvir i suverena rešenja.
Romić dodaje da je važno da novi ustav bude rezultat širokog konsenzusa među pravnicima i stručnjacima koji su već decenijama aktivni u ovom procesu. Njegova namera je da se izbegnu greške iz prošlosti i da se izradi dokument koji će biti trajan i koji će odgovarati potrebama svih građana Republike Srpske.
S obzirom na sve veće tenzije u regionu i unutrašnjim pitanjima koja se tiču odnosa između različitih etničkih grupa, izrada novog ustava može se posmatrati kao korak ka stabilizaciji i jačanju institucija Republike Srpske. Pajić Baštinac smatra da je ova reforma neophodna kako bi se očuvala autonomija i suverenitet Srpske, kao i da bi se obezbedila bolja budućnost za sve njene građane.
U zaključku, izrada novog ustava Republike Srpske predstavlja izazov, ali i priliku da se postave jasni temelji za budućnost. Uz pravu podršku i konsenzus među svim relevantnim akterima, može se očekivati da novi ustav bude instrument koji će zaštititi interese Republike Srpske i njenih građana, kao i doprineti stabilnosti i razvoju celokupne Bosne i Hercegovine.
