Izdavačka kuća „Laguna“ je sa zadovoljstvom objavila novi roman „Karota“ autora Darka Tuševljakovića, dobitnika Andrićeve nagrade i Nagrade Evropske unije za književnost. Ovaj roman, koji će biti dostupan u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, kao i na onlajn platformama delfi.rs i laguna.rs, istražuje kompleksnost ljudske psihe kroz prizmu prošlosti i trenutnog života.
Prema zvaničnom saopštenju, „Karota“ je višeslojna drama koja se oslanja na adaptaciju mita o Edipu, ali istovremeno pruža duboku analizu lične i kolektivne drame koja je obeležila devedesete godine na Balkanu. Roman se fokusira na Davorovo detinjstvo, koje je ispunjeno mirisima Jadranskog mora i oleandara, ali i tamom rata. U sunčanom Zadru, Davor i njegovi drugari provode svoje bezbrižne trenutke, nesvesni nadolazećih užasa koje će doneti rat.
U daljoj radnji romana, Davor, sada odrasli čovek koji živi u Beogradu, nosi sa sobom mutna sećanja na prijatelje iz detinjstva, dok se suočava sa brojnim neizgovorenim pitanjima. Njegov put ka razumevanju prošlosti započinje kada sa devojkom Ninom odluči da se vrati u Zadar. Ovaj povratak predstavlja ključni trenutak u Davorovom životu, jer će na tom putu otkriti istine o sebi i o drugima.
U Zadru, Davor se suočava sa svojim uspomenama koje dobijaju nova značenja, dok neočekivana pitanja i osude počinju da se pojavljuju. Kako se radnja razvija, Davorova priča se prepliće sa pričama njegovih drugara iz detinjstva, čiji su životi takođe oblikovani događajima koje su proživeli. Autor naglašava da neki od njih i dalje ne mogu da oproste sebi ili drugima za ono što se desilo.
Darko Tuševljaković objašnjava da roman „Karota“ istražuje teme prihvatanja i odbijanja, kao i proces prelaska iz prošlosti u sadašnjost. To je priča o detinjstvu koje je brutalno prekinuto, o trenucima koji su predhodili olujama koje su oblikovale sudbinu mnogih. Autor ističe da „Karota“ sadrži mnogo ličnog, ali da se sećanja na prošlost i ljude iz nekadašnjeg grada vremenom pretvorila u nešto novo, stvorivši izmaštanu istoriju likova koje kao da poznaje ceo život.
Tuševljaković takođe napominje da su fragmenti romana dugo ležali u njegovoj svesti, ali da je bilo potrebno mnogo godina da se svi ti delovi sklope u celinu. On priznaje da je mnogo toga u „Karoti“ izmišljeno, ali da se proživljena iskustva udaljila od prvobitnog doživljaja dovoljno da priča postane univerzalna, a ne samo lična. „Karota“ se bavi iskustvom pamćenja i sećanja, kao i duhovima koji su zarobljeni unutar nas samih.
Ovaj roman pruža čitaocima jedinstveni uvid u ljudsku psihu, kao i u složenost međuljudskih odnosa oblikovanih istorijom i ličnim iskustvima. Kroz Davorovu priču, Tuševljaković istražuje kako se prošlost može odraziti na sadašnjost i kako se pojedinci bore sa teretom sećanja. „Karota“ nije samo priča o jednom čoveku, već i refleksija kolektivnog identiteta i traume društva, što je čini važnim delom savremene srpske književnosti.
Čitaoci koji su zainteresovani za ovu duboku i emotivnu priču mogu očekivati da će „Karota“ ostaviti snažan utisak, pozivajući ih na razmišljanje o vlastitim iskustvima i sećanjima. Roman će biti dostupan od sutra, a mnogi se nadaju da će postati nezaobilazan deo književne scene.
