Premijerka Italije Đorđa Meloni izjavila je danas da su carine koje je američki predsednik Donald Tramp najavio kao odgovor na trgovinske prakse drugih zemalja greška, ali nije ih smatrala katastrofalnim. U razgovoru za italijansku televiziju RAI, Meloni je naglasila da ne bi trebalo preuveličavati uticaj ovih carina i da je važno pažljivo razmotriti kako odgovoriti na njih. „Ne smemo podsticati uzbunu, to nije katastrofa“, rekla je Meloni i dodala da nije sigurna da je uvođenje recipročnih tarifa najbolje rešenje.
Američka administracija je saopštila da će od 5. aprila na snagu stupiti osnovna carina od 10% na celokupan uvoz u SAD. Od 9. aprila planirane su recipročne carine za oko 60 zemalja, koje je Bela kuća označila kao „najgore prestupnike“.
U međuvremenu, kanadski premijer Mark Karni najavio je ograničene kontramere na ove američke carine, tvrdeći da su Trampovi potezi „tragedija za globalnu trgovinu“. Karni je saopštio da će Kanada uvesti carinu od 25% na sva vozila koja se uvoze iz SAD, osim onih koji su obuhvaćeni trgovinskim sporazumom između SAD, Meksika i Kanade.
Zamenik ruskog premijera Dmitrij Černišenko komentarisao je nove američke sankcije Kubi, nazivajući ih manifestacijom nemoći Vašingtona. Tokom posete Kubi, on je izrazio solidarnost Moskve sa Havanom i naglasio da Rusija želi da pomogne Kubi u oslobadanju od američkih sankcija.
Brazilski predsednik Luiz Inacio Lula da Silva najavio je mere za zaštitu brazilske industrije od uticaja novih američkih carina. On je istakao važnost multilateralizma i slobodne trgovine, dodajući da će vlada preduzeti sve potrebne korake kako bi zaštitila domaće firme i radnike.
Francuski predsednik Emanuel Makron osudio je Trampove carinske tarife kao „brutalne, neosnovane i šokantne“ i naglasio da Evropa mora odgovoriti na ove mere. Tokom sastanka sa predstavnicima francuske industrije, Makron je poručio da će odgovor biti „masovniji“ nego prethodna uzvratna mera na američke tarife na čelik i aluminijum.
Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je da će vlada zaštititi interese Hrvatske u trgovinskoj razmeni sa SAD, nakon što su uvedene carine. On je istakao da je hrvatski robni izvoz u SAD prošle godine iznosio skoro 800 miliona evra, te je važno razmotriti proizvode od posebnog interesa za Hrvatsku.
Švajcarska vlada je odbacila američke carine kao „neprihvatljive“, ali nije planirala uzvratne mere. Takođe, Japan je izrazio žaljenje zbog Trampovih carina, smatrajući ih „izuzetno žalosnim“, ali nije odmah najavio nikakve protivmere.
U Poljskoj, premijer Donald Tusk izvestio je da bi nove američke carine mogle smanjiti poljski BDP za 0,4%, dok bi gubici mogli premašiti 10 milijardi poljskih zlota.
Španski premijer Pedro Sančez rekao je da su SAD jednostrano napale EU i da je to povratak protekcionizmu iz 19. veka. On je naglasio da se ekonomski razvoj postiže saradnjom, a ne konfrontacijom.
Olaf Šolc, v.d. kancelara Nemačke, upozorio je da će Trampove carine naštetiti američkoj ekonomiji, čak i ako Evropa ne uzvrati.
Evropska komisija je najavila da će 9. aprila glasati o kontramerama na američke tarife na čelik i aluminijum. Predsednica Ursula fon der Lajen je kritikovala nove carine, upozoravajući na katastrofalne posledice za ekonomiju i milione ljudi širom sveta.
Maroš Šefčovič, evropski komesar za trgovinu, najavio je razgovore sa američkim kolegama, naglašavajući da EU neće sedeti skrštenih ruku, ukoliko ne bude mogla da postigne fer dogovor.
U ovoj situaciji, mnoge zemlje širom sveta izražavaju zabrinutost zbog mogućih posledica Trampovih carina na globalnu ekonomiju. U međusobnim kritikama i pretnjama uzvratnim merama, trgovinski odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i drugih zemalja postaju sve napetiji, što bi moglo dovesti do šireg trgovinskog sukoba.
