Novootkrivena super-Zemlja HD 20794 d, koja se nalazi na udaljenosti od samo 20 svetlosnih godina od nas, mogla bi imati tekuću vodu i potencijalno uslove za život. Ova otkrića postavljaju nova pitanja o potrazi za „drugom Zemljom“ i o tome šta nam savremena astronomija može otkriti o vanzemaljskim svetovima. O ovoj misterioznoj super-Zemlji razgovarao je Jovan Aleksić, astrofizičar iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković“.
Pre tri decenije, astronomi su poznavali samo planete unutar našeg Sunčevog sistema, verujući da je jedini planetarni sistem onaj oko našeg Sunca. Međutim, otkrića egzoplaneta su drastično promenila ovaj pogled, a danas znamo više od 5000 egzoplaneta, s tim da se nova otkrića svakodnevno dešavaju. Aleksić naglašava da nije dovoljno samo pronaći novu planetu; ključno je pronaći onu koja je slična Zemlji i koja ima uslove pogodne za život.
Jedna od novootkrivenih planeta, koja se nalazi u tzv. nastanjivoj zoni oko svoje zvezde, može imati tečnu vodu, što je osnovni preduslov za život. Iako možemo reći da je neka planeta potencijalno nastanjiva, to ne znači da je i nastanjena. Do sada nemamo dokaze o postojanju života van Zemlje, već samo procenjujemo koje planete imaju povoljne uslove za život.
Osnovni uslov za život, prema Aleksiću, je postojanje tečne vode. Voda ostaje tečna između 0 i 100 stepeni Celzijusa. Kako se temperatura menjaja u zavisnosti od udaljenosti od zvezde, u nastanjivoj zoni, gde je temperatura takva da voda može postojati u tečnom stanju, nalazi se i Zemlja. Slična situacija je i sa novom planetom, koja se nalazi u svom prstenu oko zvezde, ali na drugačijoj udaljenosti nego što je Zemlja od Sunca.
Istraživanja planeta izvan Sunčevog sistema trenutno se oslanjaju na daljinska posmatranja. Aleksić objašnjava da, iako ne možemo poslati misije na egzoplanete zbog njihove velike udaljenosti, možemo analizirati njihove atmosfere i tražiti tragove potencijalnog života. Spektroskopija je jedna od najvažnijih metoda u ovom procesu, jer omogućava naučnicima da analiziraju svetlost koja dolazi s tih planeta.
Svetlost sadrži informacije o hemijskom sastavu atmosfere. Na primer, ako na nekoj planeti otkrijemo gasove koji ne mogu nastati prirodnim putem, možemo pretpostaviti da su produkt bioloških procesa. Aleksić naglašava da nauka još uvek nema odgovor na pitanje da li postoji život van Zemlje, ali da postoji mogućnost postojanja mikroorganizama.
Potraga za vanzemaljskim životom se nastavlja. Ukoliko ikada pronađemo bilo kakav oblik života van Zemlje, to će biti spektakularno otkriće. Za sada, Mars je jedina planeta koja je dostupna za istraživanja, jer je najbliža i najpogodnija za slanje misija. Mars je veoma sličan Zemlji, što ga čini idealnom destinacijom za istraživanje.
U našem Sunčevom sistemu postoji osam planeta, ali samo su Merkur, Venera, Zemlja i Mars planete sa čvrstim tlom. Merkur i Venera su previše blizu Sunca, gde su temperature previsoke za život, dok su Jupiter, Saturn, Uran i Neptun gasovite planete. Mars, s druge strane, ima čvrsto tlo i povoljne uslove za istraživanje, zbog čega se planira izgradnja baze na ovoj planeti.
U zaključku, otkriće super-Zemlje HD 20794 d predstavlja značajan korak u potrazi za životom izvan Zemlje. Astronomija napreduje, a nova otkrića otvaraju vrata za dalja istraživanja i razumevanje svemira. Dokle god budemo istraživali, mogućnosti za nova otkrića ostaju beskrajne.
