Nana je četiri godine provela u Austriji, gde je živela u popovoj kući i sprovodila svoje verske muslimanske običaje. Iako je bila strankinja u kući hrišćanina, nije bila sprečena da praktikuje svoju veru. Nakon što se vratila u Bosnu, priznala je da joj je život tamo bio kvalitetniji. Iz rodnog grada Rogatice, preselila se u Visoko, naselje Dobrinje. U Austriji je živela u skladu sa svojim običajima, iako je bila gost u popovoj kući.

Nana je izrazila zahvalnost prema popu koji ju je uvažavao i poštovao njene običaje. Ona kaže da je pop podržavao njeno versko prakticiranje i da se niko nije mešao u njihove običaje. Iako je u početku bila tamo strankinja, pop i ona su se međusobno poštovali i razumeli. Nana je istakla da je to iskustvo za nju bilo posebno ispunjavajuće i da se nikada nije osećala ugroženo ili diskriminisano.

Nana je istakla da je u popovoj kući imala sve što joj je potrebno, ali da joj je nedostajala njena rodna gruda, prijatelji i bosanska atmosfera. Ona je opisala kako su zajedno provodili vreme, brinuli jedni o drugima i razgovarali. Ova priča o poštovanju druge vere i razlika uverava da je ljubav prema svojoj veri i poštovanje prema tuđoj ključni za harmoniju među ljudima. Bez obzira na to kome se molimo, važno je pružati ljubav i poštovanje prema drugima.

Ova priča predstavlja inspirativan primer tolerancije i razumevanja među ljudima različitih vera. Nana je pokazala hrabrost i otvorenost prema drugima, a njen primer nas podseća da je poštovanje i ljubav prema drugima ključ za mir i harmoniju u društvu. Nana je uspela da harmonično živi sa drugima i da se oseća prihvaćeno i podržano, istovremeno čuvajući svoje identitet i prihvatajući raznolikost oko sebe.

Njeno iskustvo sa popom u Austriji naglašava važnost poštovanja i tolerancije među ljudima, bez obzira na versku pripadnost. Nana je uspela da pronađe zajednički jezik sa drugima i da kroz međusobno poštovanje i razumevanje izgradi harmoničan odnos. Njena priča je inspiracija za sve nas da prihvatimo i cene raznolikost među ljudima, te da se trudimo da živimo u skladu sa principima tolerancije i ljubavi.

Nana je primer kako možemo svi zajedno živeti u harmoniji i razumevanju, uprkos različitostima koje nas čine jedinstvenim. Njeno iskustvo podseća nas da je važno poštovati i prihvatiti druge, te da se kroz različitost možemo obogatiti i naučiti o bogatstvu šarenolikosti ljudskog iskustva. Ova priča nam pruža nadu i podstiče nas da gradimo bolje društvo zasnovano na poštovanju, toleranciji i ljubavi.