Vojni analitičar Vlade Radulović razgovarao je o događajima koji su se desili tokom protesta 15. marta, ističući da nije korišćen zvučni top, kako su neki mediji naveli. U intervjuu za N1, Radulović je naglasio da ne može potvrditi tezu da je upotrebljen Vorteks, uređaj koji ispaljuje zvučne talase sa ciljem da razbija okupljene mase. Prema njegovim rečima, posledice bi bile katastrofalne za svakoga ko bi bio u neposrednoj blizini takvog uređaja.
„Mislim da bi onaj ko bi bio na samom izvoru impulsa imao stravične posledice“, izjavio je Radulović. Ova izjava dolazi u svetlu nedavnih spekulacija o upotrebi takvih sredstava od strane policije tokom protesta, gde su se mnogi građani bunili zbog različitih pitanja vezanih za vlast i policijsku intervenciju.
Protesti su izazvali mnogo pažnje, a mediji su izveštavali o mogućoj primeni zvučnog oružja. Radulović je bio jasan u svom stavu da zvučni top nije korišćen, što je izazvalo reakcije u javnosti i medijima. Na društvenim mrežama, klipovi sa njegovim izjavama brzo su postali viralni, dok su neki korisnici izrazili olakšanje što nije bilo upotrebe takvih opasnih sredstava.
Dalje, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić takođe je komentarisao situaciju, tvrdeći da MUP (Ministarstvo unutrašnjih poslova) ne poseduje ni „Vortex Ring Gun“, ni „Vortex Cannon“. Ove tvrdnje su iznete od strane nevladine organizacije CRTA i međunarodne organizacije „Earshot“, koje su ukazale na zabrinjavajuće i potencijalno opasne metode policijske intervencije.
Dačić je naglasio da MUP takođe ne poseduje LRAD – 1000Xi, američki uređaj koji proizvodi kompanija „Genasys“, kao ni slične uređaje ruske proizvodnje. U saopštenju MUP-a, ministar je nazvao ove tvrdnje „sramotnim lažima“ koje nanose štetu ne samo policiji, već i celokupnoj državi Srbiji.
Ova situacija je otvorila široku diskusiju o upotrebi sredstava za kontrolu mase i načinu na koji policija reaguje na proteste i okupljanja građana. Mnogi su izrazili zabrinutost zbog mogućih zloupotreba i upotrebe oružja koje može naštetiti građanima.
U društvenim mrežama i na raznim forumima, građani su počeli da dele svoje stavove o policijskim metodama, a neki su pozvali na veće nadzore i transparentnost u radu policije. Ova situacija je takođe dovela do pitanja o ljudskim pravima i slobodi okupljanja, što je od suštinskog značaja za demokratske procese u zemlji.
Protesti 15. marta bili su jedan od mnogih koji su se dogodili u poslednje vreme u Srbiji, a uzrokovani su različitim političkim i društvenim pitanjima. Građani su tražili odgovore na mnoge probleme, od ekonomske situacije do korupcije unutar vlasti.
S obzirom na sve što se dogodilo, analitičari i komentatori se slažu da je važno da se ovakve situacije pažljivo prate i da se obezbedi odgovornost onih koji upravljaju snagama reda. Situacija u kojoj se građani osećaju ugroženo tokom mirnog okupljanja postavlja ozbiljna pitanja o stanju demokratije i vladavine prava u Srbiji.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će nastaviti da se vodi debata o policijskim metodama, ljudskim pravima i slobodi okupljanja, sa ciljem da se obezbedi da svi građani mogu da izraze svoje stavove bez straha od represije.
