U svetu globalizovane ekonomije, transfer novca između Srbije i inostranstva postaje sve učestalija pojava. Ovaj proces, međutim, nije potpuno slobodan i podložan je određenim pravilima i ograničenjima koja su propisana zakonima o spoljnotrgovinskom i deviznom poslovanju. Transfer novca između Srbije i drugih zemalja reguliše nekoliko pravnih akata, od kojih su najvažniji Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju i Zakon o deviznom poslovanju.
Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju definiše promet robe i usluga između domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica, obezbeđujući pravni okvir za međunarodnu trgovinu, uključujući i plaćanja između učesnika u trgovinskim transakcijama. Zakon o deviznom poslovanju dodatno precizira uslove pod kojima se može vršiti transfer novca između rezidenata i nerezidenata. Prema ovom zakonu, sve transakcije spadaju u jednu od dve glavne kategorije: tekući poslovi i kapitalni poslovi.
Tekući poslovi obuhvataju transakcije koje ne uključuju promenu vlasništva nad kapitalom, što znači da se novac prenosi kao deo redovnog poslovanja, bez dugoročnih ulaganja. Među najčešćim tekućim poslovima su plaćanja za uvoz robe i usluga, plate zaposlenih koji rade u inostranstvu, isplate po ugovorima o radu ili autorskim ugovorima, kao i refundacije troškova putovanja i poslovnih angažmana. Prema članu 10. Zakona o deviznom poslovanju, plaćanja i naplaćivanja po tekućim poslovima su slobodna, osim u slučajevima kada su specifično ograničena zakonom.
Kada je reč o kapitalnim poslovima, oni uključuju transfer novca sa namerom ulaganja i dugoročnog finansiranja. To se može odnositi na direktne investicije u preduzeća u Srbiji ili inostranstvu, kupovinu akcija ili udela u kompanijama, dokapitalizaciju firmi, kao i ulaganja u nekretnine izvan Srbije. Ove transakcije su, generalno, dozvoljene, ali podložne određenim kontrolama. Na primer, investicije koje uključuju kupovinu više od 10 odsto kapitala ili glasačkih prava u nekom preduzeću podrazumevaju posebne procedure i nadzor od strane Narodne banke Srbije.
Iako su mnoge transakcije između Srbije i inostranstva slobodne, postoje slučajevi kada transfer može biti ograničen ili čak zabranjen. Najčešći razlozi za ograničenja uključuju sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, kada su banke u obavezi da prijave sumnjive transakcije i mogu privremeno blokirati ili odbiti transfer ako postoji sumnja na ilegalne aktivnosti. Takođe, postoje ograničenja na osnovu međunarodnih sankcija, što znači da su transakcije prema određenim zemljama, kompanijama ili pojedincima zabranjene.
Jedan od razloga za privremeno zaustavljanje transfera mogu biti administrativne greške i nedostatak dokumentacije. U nekim slučajevima, transfer može biti privremeno zaustavljen ako banka zahteva dodatnu dokumentaciju kako bi potvrdila zakonitost transakcije. Narodna banka Srbije donosi posebna uputstva i propise koji preciziraju kako se obavlja platni promet sa inostranstvom, uključujući šifarnik osnova naplate, plaćanja i prenosa. Ovaj šifarnik sadrži tačne kodove i kategorije prema kojima se transakcije klasifikuju, čime se omogućava preciznija kontrola i usklađenost sa zakonskim regulativama.
Advokati takođe ističu da je pitanje oporezivanja dividendi između država često komplikovano. Kada srpska kompanija isplaćuje dividende fizičkom licu koje je rezident, na primer, Nemačke, važno je znati koja država ima pravo da naplati porez i po kojoj stopi. Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, dividende i učešće u dobiti smatraju se prihodom od kapitala i podležu oporezivanju po stopi od 15 procenata. To znači da srpske kompanije prilikom isplate dividendi fizičkim licima nerezidentima moraju obračunati i obustaviti ovaj porez pre nego što isplate sredstva.
Međutim, kada se radi o međunarodnim transakcijama, nacionalni zakoni nisu jedini faktor koji određuje kako će se dividende oporezovati. Srbija i Nemačka imaju potpisan Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, koji dodatno precizira kako se oporezuju prihodi ostvareni između ovih država. Srbija primenjuje ovaj ugovor koji ima ključnu ulogu u određivanju poreskih obaveza kada srpske firme isplaćuju dividende nemačkim rezidentima, uz ograničenu poresku stopu od 15 procenata.
U skladu sa ovim pravilima i procedurama, transfer novca između Srbije i inostranstva zahteva pažljivo planiranje i razumevanje pravnog okvira, kako bi se izbegle moguće komplikacije i osiguralo poštovanje svih propisa.
