Astronaut NASA-e, Don Petit, napravio je spektakularan snimak retkog atmosferskog fenomena sa Međunarodne svemirske stanice (ISS). Dok je ISS kružila iznad Južne Amerike, Petit je zabeležio fenomen poznat kao „prolazni svetlosni događaj“ (Transient Luminous Events ili TLE). Ovi događaji su jarki, šareni bljeskovi svetlosti koji se javljaju brže od munje i često se nazivaju „sprajtovima“. Sprajtovi su mitološka bića prikazana sa krilima insekata, a u ovom kontekstu predstavljaju neobične svetlosne efekte koji se javljaju u gornjim slojevima atmosfere.
Iz svoje jedinstvene perspektive, Petit je mogao da posmatra ove „sprajtove“ direktno odozgo, gledajući u „nadir“, što znači u tačku direktno ispod određene lokacije na Zemlji. Na mreži X, Petit je podelio video snimak na kojem se vide prolazni svetlosni događaji, nazivajući ga „nadir pogledom na prolazne svetleće događaje ili gornje atmosferske munje“. Video snimak traje 33 sekunde, ali u stvarnosti prikazuje bljeskove koji su trajali samo šest sekundi.
U ovom snimku, Petit je uhvatio blještanje sprajtova iznad Amazonskog basena. Ovaj fenomen je izuzetno zanimljiv naučnicima jer pruža uvid u električne aktivnosti u atmosferi. Pored ovog snimka, Petit nije prvi astronaut koji je zabeležio slične pojave. Tako je 2024. godine, astronaut Metju Dominik uhvatio jedan od najneuhvatljivijih atmosferskih fenomena poznat kao „crveni sprajt“. On je na svom profilu podelio da je tokom snimanja timelapse-a grmljavinske oluje video crveni sprajt, što je veoma retka pojava.
Sprajtovi se obično javljaju tokom snažnih grmljavinskih oluja i putuju naviše u atmosferu, za razliku od normalnih munja koje idu naniže prema Zemljinoj površini. Prema informacijama sa sajta Space.com, sprajtovi se javljaju mnogo češće u atmosferi od običnih munja. Njihovo ime je akronim za „stratosferske perturbacije koje su rezultat intenzivne elektrifikacije grmljavine“.
Fenomeni poput ovih se stvaraju kada električna pražnjenja iz munje izbijaju nagore, stvarajući eksplozije plazme u jonosferi, koja se nalazi oko 80 kilometara iznad Zemljine površine. Prvi put su kamerom zabeleženi 1989. godine, a od tada su postali predmet istraživanja i fascinacije među naučnicima i entuzijastima.
Istraživanja sprajtova i drugih prolaznih svetlosnih događaja mogu pomoći u razumevanju atmosferskih fenomena i njihovog uticaja na telekomunikacije i tehnologiju. Naime, ovi fenomeni mogu ometati radio signale i druge komunikacione tehnologije, što je dodatni razlog za njihovo naučno proučavanje.
Fenomeni poput sprajtova su još uvek relativno slabo istraženi, a svaki novi snimak predstavlja značajan korak napred u razumevanju tih neobičnih svetlosnih pojava. Astronauti poput Don Petita i Metjua Dominika doprinose ovom znanju ne samo svojom stručnosću, već i jedinstvenim pogledom na svet sa visine.
S obzirom na brzinu i prirodu ovih fenomena, fascinacija njima raste, a snimci poput onih koje su napravili Petit i Dominik mogu inspirisati mnoge da se više bave astronomijom i meteorologijom. Kako tehnologija napreduje, očekuje se da će se istraživanje ovih fenomena nastaviti, pružajući još više informacija i uvida u složene interakcije u našoj atmosferi.
U svetu gde je nauka često na marginama interesovanja, ovakvi fenomeni podsećaju nas na lepotu i misteriju prirode koja nas okružuje, dok astronauti i naučnici nastavljaju da istražuju i dokumentuju te neobične pojave sa visine. Na kraju, postavlja se pitanje koliko još čuda skriva naša atmosfera i kakva nova otkrića nas očekuju u budućnosti.
