Javni dug Srbije prema podacima Uprave za javni dug Ministarstva finansija na kraju novembra prošle godine iznosio je 35,5 milijardi evra. Najveći deo duga od 8,9 milijardi evra dugovalo se kupcima evroobveznica. Drugi poverioci su bili kupci državnih dugoročnih hartija, krediti stranim bankama, poslovne banke i kineska „Eksport-import“ banka.
U stranoj valuti, učešće javnog duga iznosilo je 78,8 odsto, od čega je 58 procenata u evrima, 13,4 odsto u američkim dolarima, 6,8 odsto u specijalnim pravima vučenja, dok je učešće dinarskog duga bilo 21,2 odsto.
Prema izveštaju o javnom dugu, dug prema međunarodnim finansijskim institucijama iznosio je 5,2 milijarde evra. Dug prema Evropskoj investicionoj banci iznosio je 2,3 milijarde evra, Evropskom investicionom fondu 340,7 miliona evra, a Svetskoj banci 1,3 milijarde evra.
Kada je reč o drugim poveriocima, dug prema kreditnim institucijama Zapadne Evrope iznosio je 379,6 miliona evra, dok je dug prema drugim poveriocima iznosio 9,8 milijardi evra.
Ukupan dug prema poveriocima iz zemlje bio je 12 milijardi evra, dok je dug prema domaćim bankama iznosio 1,5 milijardi evra.
U izveštaju se navodi i da je najveći deo javnog duga zemlje dugoročan, čak 81,1 procenata. Dug se uglavnom otplaćivao u roku, a stopa dospeća za 2018. godinu iznosila je 3,4 odsto.
Prema informacijama Uprave za javni dug, nivo duga se prati i analizira kako bi se osiguralo stabilno upravljanje dugom.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će se raditi na smanjenju javnog duga kao prioritetnog cilja ekonomske politike. On je istakao da su mere fiskalne konsolidacije dale rezultate i da je beležen stabilan rast ekonomije, ali da će se i dalje raditi na smanjenju deficita i javnog duga.
Mali je naglasio da će se raditi i na značajnim strukturnim reformama kako bi se podstakao rast privrede i smanjile nejednakosti, što će doprineti smanjenju javnog duga.
U izveštaju Uprave za javni dug istaknuto je i da je došlo do smanjenja ukupnog deficita na 3,4 odsto BDP-a, što je znatno manje od planiranih 3,5 odsto. Ovo je, kako se navodi, rezultat napretka u smanjenju troškova i povećanju prihoda.
Ministar finansija je istakao da je povećanje kreditnog rejtinga Srbije od strane rejting agencije Fitch ocenjeno kao potvrda uspešne ekonomske politike i napretka zemlje.
Takođe, istaknuto je da je fokusirana politika smanjenja javnog duga dala rezultate, a da će se raditi na daljem smanjenju duga kroz sprovođenje strukturnih reformi i unapređenje fiskalne politike.
Ostaje da se vidi kako će se dalje kretati javni dug Srbije u narednom periodu, ali izgleda da su mere koje su preduzete u cilju smanjenja duga dale određene rezultate. Sada je na vlasti da nastavi sa sprovođenjem reformi kako bi se dug održavao na stabilnom nivou i kako bi se postigao održiv fiskalni rezultat. U svakom slučaju, stabilan i održiv javni dug je ključ za dugoročni ekonomski rast i stabilnost zemlje.
