Balska sezona u Beču 1846. godine obećavala je mnogo uzbuđenja i glamura. Beč, prestonica Austrijskog carstva, bila je mesto gde su se plemići, političari i ugledni građani okupljali kako bi plesali, sklapali poslove i razmenjivali najnovije vesti. Međutim, jedna veče tema je dominirala svim razgovorima – najavljena premijera Johana Štrausa Mlađeg – „Srpskog kadrila“.
Srpski kadril – Inspiracija i premijera
Knez Miloš Obrenović, koji je u to vreme živeo u progonstvu u Beču, naručio je od Johana Štrausa Mlađeg da komponuje „Srpski kadril“. Delo je prvi put izvedeno na Slavenskom balu 1846. godine, na kojem su prisustvovali i sami Miloš i Mihailo Obrenović. Kadril je bio veoma dobro prihvaćen među Srbima, a knez Miloš je čak umnožio 4 hiljade primeraka kompozicije i podelio ih širom Evrope.
Slavenski bal i Svetosavski bal
Slavenski bal, omiljen među bečkom dijasporom, ponovo je oživeo 1998. godine, a danas se održava i Svetosavski bal, najprestižnije okupljanje srpske dijaspore u Beču. Ovaj bal ima humanitarni karakter i novac sakupljen na balu koristi se za pomoć onima kojima je potrebna. Na Svetosavskom balu povezuju se srpska i austrijska kultura kroz plesove, muziku i tradicionalne igre.
Tradicija „Srpskog kadrila“
Vrhunac večeri na Svetosavskom balu je igranje „Srpskog kadrila“ u ponoć, čime se slavi tradicija i spaja prošlost sa sadašnjošću. Ova numera, inspirisana srpskom muzikom, i danas se izvodi na balovima, prkoseći zaboravu koji je zadesio mnoge kompozicije tog vremena.
Balska sezona u Beču 1846. godine obećavala je mnogo uzbuđenja i glamura. Beč, prestonica Austrijskog carstva, bila je mesto gde su se plemići, političari i ugledni građani okupljali kako bi plesali, sklapali poslove i razmenjivali najnovije vesti. Međutim, jedna veče tema je dominirala svim razgovorima – najavljena premijera Johana Štrausa Mlađeg – „Srpskog kadrila“.
Srpski kadril – Inspiracija i premijera
Knez Miloš Obrenović, koji je u to vreme živeo u progonstvu u Beču, naručio je od Johana Štrausa Mlađeg da komponuje „Srpski kadril“. Delo je prvi put izvedeno na Slavenskom balu 1846. godine, na kojem su prisustvovali i sami Miloš i Mihailo Obrenović. Kadril je bio veoma dobro prihvaćen među Srbima, a knez Miloš je čak umnožio 4 hiljade primeraka kompozicije i podelio ih širom Evrope.
Slavenski bal i Svetosavski bal
Slavenski bal, omiljen među bečkom dijasporom, ponovo je oživeo 1998. godine, a danas se održava i Svetosavski bal, najprestižnije okupljanje srpske dijaspore u Beču. Ovaj bal ima humanitarni karakter i novac sakupljen na balu koristi se za pomoć onima kojima je potrebna. Na Svetosavskom balu povezuju se srpska i austrijska kultura kroz plesove, muziku i tradicionalne igre.
Tradicija „Srpskog kadrila“
Vrhunac večeri na Svetosavskom balu je igranje „Srpskog kadrila“ u ponoć, čime se slavi tradicija i spaja prošlost sa sadašnjošću. Ova numera, inspirisana srpskom muzikom, i danas se izvodi na balovima, prkoseći zaboravu koji je zadesio mnoge kompozicije tog vremena.
Bečka balska sezona bila je spektakularna za 1846. godinu. Plemići, političari i ugledni građani okupljali su se u prestonici Austrijskog carstva kako bi plesali, sklapali poslove i razmenjivali najnovije vesti. Međutim, najvažnija tema koja je dominirala svim razgovorima bila je najavljena premijera Johana Štrausa Mlađeg – „Srpskog kadrila“.
Kako je najavljeno, knez Miloš Obrenović, koji je tada živeo u progonstvu u Beču, naručio je od Johana Štrausa Mlađeg da komponuje „Srpski kadril“. Delo je prvi put izvedeno na Slavenskom balu 1846. godine, na kojem su prisustvovali i sami Miloš i Mihailo Obrenović. Kadril je bio veoma dobro prihvaćen među Srbima, a knez Miloš je čak umnožio 4 hiljade primeraka kompozicije i podelio ih širom Evrope.
Ovaj bal je omiljen među bečkom dijasporom i ponovo je oživeo 1998. godine, a danas se održava i Svetosavski bal, najprestižnije okupljanje srpske dijaspore u Beču. Ovaj bal ima humanitarni karakter i novac sakupljen na balu koristi se za pomoć onima kojima je potrebna. Na Svetosavskom balu povezuju se srpska i austrijska kultura kroz plesove, muziku i tradicionalne igre.
Vrhunac večeri na Svetosavskom balu je igranje „Srpskog kadrila“ u ponoć, čime se slavi tradicija i spaja prošlost sa sadašnjošću. Ova numera, inspirisana srpskom muzikom, i danas se izvodi na balovima, prkoseći zaboravu koji je zadesio mnoge kompozicije tog vremena. Ovo je postao deo srpske dijaspore u Beču, i simbol povezanosti i očuvanja tradicije.
Bečka balska sezona bila je spektakularna za 1846. godinu. Plemići, političari i ugledni građani okupljali su se u prestonici Austrijskog carstva kako bi plesali, sklapali poslove i razmenjivali najnovije vesti. Međutim, najvažnija tema koja je dominirala svim razgovorima bila je najavljena premijera Johana Štrausa Mlađeg – „Srpskog kadrila“.
Kako je najavljeno, knez Miloš Obrenović, koji je tada živeo u progonstvu u Beču, naručio je od Johana Štrausa Mlađeg da komponuje „Srpski kadril“. Delo je prvi put izvedeno na Slavenskom balu 1846. godine, na kojem su prisustvovali i sami Miloš i Mihailo Obrenović. Kadril je bio veoma dobro prihvaćen među Srbima, a knez Miloš je čak umnožio 4 hiljade primeraka kompozicije i podelio ih širom Evrope.
Ovaj bal je omiljen među bečkom dijasporom i ponovo je oživeo 1998. godine, a danas se održava i Svetosavski bal, najprestižnije okupljanje srpske dijaspore u Beču. Ovaj bal ima humanitarni karakter i novac sakupljen na balu koristi se za pomoć onima kojima je potrebna. Na Svetosavskom balu povezuju se srpska i austrijska kultura kroz plesove, muziku i tradicionalne igre.
Vrhunac večeri na Svetosavskom balu je igranje „Srpskog kadrila“ u ponoć, čime se slavi tradicija i spaja prošlost sa sadašnjošću. Ova numera, inspirisana srpskom muzikom, i danas se izvodi na balovima, prkoseći zaboravu koji je zadesio mnoge kompozicije tog vremena. Ovo je postao deo srpske dijaspore u Beču, i simbol povezanosti i očuvanja tradicije.
